Sedeći na zadnjem sedištu taksi vozila, Klaudija Fjorenca se zapitala kada će se zaustaviti niz neprijatnosti, koje joj je taj dan doneo. Sve je počelo od ranog jutra. Probudila ju je uporna zvonjava telefona. Saosećajni ženski glas joj je saopštio da se njena sedam godina mlađa sestra, Kjara, nalazi u bolnici, u koju je dospela nakon doživljene saobraćajne nezgode. Zadobila je prelom noge, ah nije imala povrede opasne po život. Njen momak, Luka Nesta, prošao je sa lakšim povredama, sa nagnječenim rebrima i nekoliko posekotina.
Klaudija je istog trenutka počela da se pakuje. Rezervisala je mesto u avionu koji je trebalo da sleti u Rim u tri sata po podne. Obavestila je kolege sa posla da će biti odsutna nekoliko dana. Obezbedila je adekvatnu zamenu za sebe i relativno se opustila, po pitanju mogućih posledica, do kojih bi
moglo da dođe zbog njenog odsustvovanja.
A onda je doživela novu neprijatnost. Kada je svom vereniku, Lorencu Kalkateri, ispričala šta se dogodilo, on je reagovao iznenađujuće sebično. Prva misao mu se odnosila na sopstvene planove, koje zbog datih okolnosti neće biti u situaciji da realizuje. Potpuno je zanemario činjenicu da dvoje
mladih ljudi leže u bolnici, nakon doživljenog udesa, i da je Klaudija zabrinuta za njih.
Rekao joj je, sa izrazom negodovanja na licu – To što putuješ u Rim, znači da nećeš moći da me pratiš na prijemu kod De Polovih!
Kada ga je Klaudija zapanjeno pogledala, brzo se korigovao. – Oprosti mi, znam da sam mislio samo na sebe! Pokušaj da me razumeš, taj prijem mi je veoma važan!
Istog trenutka je poslao u Kjarinu bolničku sobu ekstremno skup cvetni aranžman, koji mu je, u to je verovao, obezbedio iskupljenje za pokazanu sebičnost.
Cijeli roman “Do kraja sveta “
