Dodir druge žene

Odlomak:

“-Samantma prošlost je njena stvar i o tome ne želim da razgovaram, kao što ni ja nisam dužan da se njoj pravdam za bilo šta iz svoje prošlosti. Nas dvoje se razumemo na svoj način, ma koliko tebi naša veza izgledala čudna.

-U redu. Vidim, odlučio si da sebe i dalje zavaravaš da se o bilo čemu pitaš u toj vezi. Radi šta želiš, ali jednog dana ćeš se setiti mojih reči upozorenja završio je njegov brat razgovor, izašavši iz sobe s razočaranim izrazom na licu.
I bez Gilbertovih neuvijenih kritika na račun veze sa Samantom, Džeremi je bio svestan da je njegova tolerantnost i preterana prilagodljivost samo izraz nemoći, jer bi svako narušavanje dosadašnje forme odnosa među njima, značilo preveliki rizik da ga ona drži na još većoj udaljenosti od sebe ili čak potpuno odbaci.
Nekada je smatrao da je vemost nešto što se medu partnerima po-drazumeva. No, sa Samantom je ta tema, od samog početka, bila deplasirana.
Ona je sebi zadržala neprikosnoveno pravo na „samopreispitivanje osećanja” u svakom trenutku, a naročito ako bi se suočila s izazovom koji je ne bi ostavio ravnodušnom. U isto vreme, njegova vemost je za nju bila nešto što se podrazumevalo, budući da joj je bio suviše privržen da bi pomisho i da pogleda dmgu, a kamoli da se s njom upusti u avantum.
Više ni sam nije znao da li je to što oseća prema njoj ljubav ili samo bolesna zavisnost koje ne uspeva da se oslobodi, ponajviše zbog pomanjkanja iskrene volje. Ta žena je prava čarobnica koja ume da za tren uzbudi muškarca i vine ga u najveće čulne visine, a s lakoćom smekša samo jednim osmehom, da bi bio u stanju da joj
oprosti i najveće grehe, razmišljao je setno.
Voleo je njene nežne i lepršave mirise poljskog cveća, koji su oko nje širili magiju čednosti. I najjednostavnija haljina na njoj je izgledala kao vrhunac otmenosti i elegancije, jer je umela da je nosi kao kraljica svoju kmnu.
Imala je smelosti da posegne čak i za odećom .posvađanih” boja. ali na njoj to nikada nije delovalo kao nedostatak ukusa, već kao šarmantno buntovništvo tinejdžerke koja ne mari za stroge preporuke majstora stajbnga.
Njen hod divlje mačke, sigurni i gipki pokreti, bili su prepuni obećavajućih strasti. Trudio se da pamti samo lepe trenutke s njom noći u kojima njihova tela nisu poznavala granice, a previda njene iznenadne .glavobolje” vikendom ili nećekivano iskrsle poslovne obaveze, zbog kojih bi otkazala dogovoreni sastanak s njim. Samantina otvorenost za njega je prečesto bila nepodnošljivo surova, ali se tešio da je to samo iskrenost, koju mu ona poklanja iz poštovanja. Ipak, bio joj je zahvalan za sve prećutane bolne istine, one neizgovorene reči, koje mu ne bi ostavile nikakvu odstupnicu kojom bi sačuvao poslednje ostatke svog dostojanstva.
Ljubav s njom je bila kao trčanje za olujom. Uvek bi mu izmicala, kada bi pomislio da će se konačno skrasiti u njegovom naručju, ostavljajući za sobom divlju žudnju, a da nije imao čime da je zaustavi.”