Grejdon je imao divne bele zube i čudesan osmeh, koji je bio njegovo glavno oružje. Počeo je da studira prava, ali mu se to nije dopalo. Otac ga je zaposlio u banci, koja je sa lancem filijala, bila vlasništvo porodice Periš već treću generaciju.
Naravno, onako zgodan kakav je bio, bio je meta svih žena zaposlenih u banci. I ne samo u banci. Izazivao je pažnju gde god se pojavljivao. Grejdon Periš je bio dobra partija, i uz svoj izgled, za koji je znao da je glavni adut, bezbrižno je lomio srca svih devojaka koje su mu se našle na putu.
Međutim, sebe nije smatrao zavodnikom. Bilo mu je pomalo dosadno jer nije imao obaveze, a svaku devojku je smatrao trenutnom zabavom. Ili načinom da mu bude manje dosadno. Ni na kraj pameti mu nije bilo da one mogu da pate i očajavaju zbog njega.
– Kako ti nije jasno, Glejdis? – čudio se iskreno, kada je poslednjoj u nizu šiparica, objašnjavao da ne želi da se više viđaju.
Ona je plakala i njemu je bilo neprijatno.
– Zaista ne želim da te povredim – govorio je mirno. – Jednostavno shvatio sam da te ne volim… – nevešto je objašnjavao.
Glejdis je šmrcala u belu zgužanu maramicu.
– šta sada da radim? – borila se sa suzama. – Kako da postupim? – osećala se tako jadna i mala.
Grejdon je ovlaš poljubio u obraz i žurnim korakom krenuo ka svom crvenom sportskom jaguaru.
– Čućemo se! – doviknuo joj je u prolazu, a znao je da joj se više nikada neće javiti.
Nerešiva enigma
