-Ovde će biti zabavno! Samo dok Robert stigne! – reče Ej mi glasno sebi u ogledalo dok je češljala svoju meku kestenjastu kosu. »A šta on misli o tome, videćemo danas«, pomisli i sevnu zelenim očima. Iz ogledala joj se vrati zeleni blesak. Bila je zadovoljna svojim izgledom. Duga, gusta i tamna kosa uokvirivala je nežno ovalno lice na čijoj su se beloj koži isticale rumene usne. Zelene oči, živahne i duboke ispod senki gustih trepavica, davale su njenom licu posebnu draž, kojoj je malo ko mogao da odoli.
Gledajući kroz široko otvoren prozor, dole ka dolini koja je bleštala na prvim jutarnjim zracima sunca, Ejmi oseti radost, kao i uvek kada bi dan bio lep. Pejzaž koji se pružao pred njom učini da se oseti još bolje. Crveni krovovi seoceta Lejk, i samo jezero na njegovom rubu, delovali su prisno i veselo. Ponovo je osetila zadovoljstvo što se odlučila da jedan deo odmora provede kod majčine dalje rođake, Viktorije Vitam, na njenom imanju u Velsu.
Imanje tetke Vili pružalo se gotovo do samog sela i bilo je zaista veliko i dobro održavano. Nasledivale su ga generacije Vitamovih, još od lorda Džejmsona Vitama, koji je uz titulu dobio i ovo imanje, pre više od tri stotine godina. Tetka Vili se hvalila da je titulu dobio od engleske kraljice lično. Ovde će biti mesta i vremena za njenu kičicu. Ejmi je već videla jezero, i seoce šćućureno pored njega, na svome platnu, u pastelnim i jasnim bojama koje je ovo jutro slikalo u njoj. Sličan prizor se nije mogao videti iz njenog ateljea u Čelziju.
Ona skrenu pogled na južnu stranu imanja, gdc je počinjala šuma, jedna od onih nevelikih i pitomih šuma koje su tako česte u ovom kraju Velsa. Tuda je ranijih godina jahala sa Robertom. Obuze je želja da obiđe mesta na koja su odlazili.
FATALNI SUSRET
