Selina Redfild je još sanjiva, duboko zavaljena u naslon svog sedišta, osluškivala glas stjuardese. Bila je umorna od puta i prebacivala je sebi zbog loše organizacije. Umesto direktnim letom Njujork-Pert, uletela je u prvi slobodan let preko Singapura. Tu je u aerodromskoj zgradi provela pola dana u dokolici. Obilazila je radnje, knjižare, fri šopove i satima sedela u jednoj kafeteriji. Takva „zabava” nije bila potrebna njenim napetim nervima. Vrhunac je bio kada je na aerodromu u Sidneju provela još pet sati u iščekivanju sledećeg leta do Perta.
Sada, sa trideset tri godine, osećala se kao da nema ništa. Tačnije, živela je u iznajmljenom stanu u blizini Central parka, gubeći vreme u vezi sa pogrešnim muškarcem. Sve to vreme, ona nije imala potrebe, za nečim što bi nazvala svojim domom, niti za decom. Brus je vršio pritisak na nju želeći naslednika, ah ona se protivila. Sada će se bar Brusova želja ostvariti, pomislila je.
