Uporna, jesenja kiša, koja danima nije prestajala da natapa ulice Filadelfije, pretvorila se u pljusak kada je Misti Ormond parkirala automobil ii neposrednoj blizini bolnice “Stark Garden”. Noć, olujno nebo, zloslutni udari vetra, kao i udaljena grmljavina okeana, samo su potencirali strahove koje je Misti već nosila u sebi, strahove sa kojim se zaputila u bolnicu. Plašila se da bi mogla da se slomi, da bi jednostavno mogla da se preda. Dogadjaji, koji su se odigrali tokom proteklih nekohko dana, su iscrpeli svu snagu iz nje, sve rezerve energije. Više nije bila u stanju da se bori, da čeka na neki nov, loš, dogadjaj
Odlučila je da ode. Već te noći. Odmah pošto se oprosti od Heltona..
Koferi su joj bili spakovani i samo su ĉekah na to da ih ubaci u automobil. Dala je otkaz, stanodavcima je najavila da odlazi, dok je roditeljima objasnila kako je planirala da se zadrţi u obilasku Istoĉne obale, pre nego što se zaputi u rodni Luisvil.
Njih je to objašnjenje zbunilo. Nisu očekivali da Misti, njihova najstarija i po svemu uzorna ćerka odluĉi da napusti posao u trenutku u kome joj je šef leţao u komi, nakon doživljenog saobraćajnog udesa. To nije ličilo na nju.
Čudih su se, takođe, i njenoj nameri da provede nekoliko dana u putovanju, jer su vremenske prilike, te pozne jeseni, bile krajnje nepovoljne.
Prijatelji i poznanici, kojima je Misti poverila svoje planove, su bih iznenađeni njenom odlukom da ode pre nego što se pokaţe da li će čovek, za koga je radila proteklih 18 meseci, uopšte da preživi. On je već sedam dana ležao u komi, a lekari nisu bih u stanju da precizno procene kada bi mogao da se probudi. Sve ĉešće je pokretao prste i povremeno je reagovao na glasove, što su oni smatrali za znake skorog buđenja.
Misti je poţurila da se oprosti od njega pre nego što se probudi. Svim srcem je navijala za to da Helton ozdravi, da povrati zdravlje, ah je znala da nije želela da čeka da se to dogodi, da nije smela da propusti nemilu priliku da ode, da pobegne od njega.
