On i noć su se stopili u jedno.
Njegov hod po vlažnoj zemlji bio je tih poput povetarca koji je hladio noćni vazduh, a njegovo oprezno kretanje kroz uredno potkresano ţbunje izgledalo je kao igra senki. Bio je višestruko obdaren i mnogo toga je dugovao svojim precima; umeo je da se kreće graciozno kao jelen, da se u lovu prikrada sa pronicljivošću i veštinom pantera i da u svojoj odlučnosti pokaže istrajnost surog orla.
Međutim, sve to što je nasledio od dalekih predaka nije ni na koji način bilo povezano s njegovim tajanstvenim prikradanjem u toj tamnoj noći. Kao ni odeća koju je nosio: crne levis farmerke i crna rolka. I crne adidas patike.
Sve crno, kako bi se utopio u tamu.
Povljen, trudeći se da na prstima odrţi ravnotežu u tom položaju, pažljivo je posmatrao kuću već pola sata. Onda je
polako počeo da se kreće oko nje, koristeći grane palmi i hibiskusa kao zaklon.
U kući nije gorelo nijedno svetio. Vladala je potpuna tišina. Ĉak ni spuštene grane bora nisu šuštale.I dalje zbunjen, iako malo manje napet, odlučio je da krene u još jedan nečujni obilazak svoje kuće.
