Matt Pen je pogledao u najtamnije oci koje je ikada vidio. Uklonio je pramen kose s Julijinog lica. Pogled mu je bio zamišljen, a strah od buducnosti kao da ga je paralizirao nekoliko trenutaka.- Moram poci – rekao je kruto, sa žaljenjem kojeg je osjecao u svakoj pori svojeg tijela. – Ja te volim takvog kakav jesi – Julia je spustila pogled.
Željela je skriti suze koje su joj navirale u oci, ali joj to nije pošlo za rukom. – Ali se ne volim ja sam. Nikada nisam mogao prihvatiti da budem osrednji. Želim biti najbolji, želim biti sve ono što moj otac nije bio. Dosta mi je siromaštva. Tebi je tek sedamnaest godina, a ja cu se vratiti kada se obogatim, kada ti budem mogao pružiti život kakvog ti zaslužuješ. Ne želim da neimaština ubije našu ljubav. Tvoje ruke su stvorene za milovanje, i ne bih ih htio gledati ogrubjele od rada.