Florijan pogleda bledog mladića, koji nije ni pisnuo od bola ili napora. Naprotiv, hladnokrvno daje uputstva i još drži moralna predavanja i upozorenja u vezi svoje mlade sestre. Zadivljujuće. Ali nije bilo mnogo vremena za divljenje. Zato potrča prema dvorcu. Kad je stigao do ulaza, vide kako Lisjen tiho udje na druga vrata.
Ušao je u veliku salu. Sofi Never, Lisjenova sestra, stajala je u ćošku i ćaskala sa nekim gostima. Bila je to privlačna mlada devojka koja je prilično ličila na svog brata. Suviše mlada i nevina za njegov ukus. Do sada nije bila na njegovoj listi. On joj pridje i galantno se nakloni, trudeći se da ne privuče preveliku pažnju, kao inače.
– Mlada damo, da li biste bili ljubazni da igrate malo sa mnom? – reče joj tiho.
– Hej, Florijane, ruke sebi! Suviše je mlada i nevina za tebe! – zagalamiše pijano ovi iz grupe oko nje. Ali on je već hvatao iznenadjenu devojku pod ruku.
– Jeste, ali samo jedan ples. Zar da jedino ona ostane uskraćena za takvo zadovoljstvo. Osim toga, za ovaj ples sam dobio lično dozvolu od njenog brata – naglasi on, a devojka istog momenta krenu za njim, pokušavajući da sakrije zabrinut pogled.
