Nije joj bio poznat. Možda je upravo on taj Čizvikov prijatelj koga im je danas najavio, Ričard Kliford. Pre dve i po godine digla se velika prašina u vezi sa njim i njegovom verenicom. Nađeni su na periferiji Londona, on povređene glave, u nesvesti, a ona mrtva pored njega. Nikada nije razjašnjeno šta se tačno dogodilo.
Zvanična verzija glasila je da su ih napali i opljačkali nepoznati razbojnici, ali ta teorija imala je puno nedostataka. Posle nekog vremena on je otputovao u inostranstvo, praćen sumnjom društva da je, u stvari, on sam tajanstveni počinilac zločina.
Da je uhvatio mladu verenicu u neverstvu, presudio joj po kratkom postupku, a onda iscenirao sopstveno ranjavanje, kako bi otklonio sumnju.
Polako se kretala uporedo sa njim, samo na suprotnom kraju sale, tako da je on nije primetio. Ali zato ona oka nije skidala sa njega. I mogla je da primeti sašaptavanje koje se iza njega širilo, kako je on koračao dalje.
Te informacije skupila je sa raznih strana, jer je još danas odjeknula vest da se vratio u London. A onda im ga je i Čizvik pomenuo, kako se sa njim sreo u klubu i da ga je pozvao da im se pridruži večeras. Skupila je oči, proučavajući ga neprimećena između gostiju. Izgledao je vrlo pristojno i ozbiljno. Na prvi pogled, nikad se za takvog gospodina ne bi reklo da bi mogao da bude umešan u neku skandaloznu aferu. Uzdahnula je. Kao ni za većinu prisutnih. A za dobar deo njih već je znala kakavi su i čemu su skloni. Da nije videla onu scenu na samom ulazu u prostoriju, možda ga ne bi ni zapazila. Ostali možda nisu ništa primetili, ali njoj ništa što je bilo vezano za Satveja nije moglo da promakne.
Satvej i ovaj gospodin nisu prijatelji, najblaže rečeno. Nije joj promakao ukočeni, neprijateljski izraz kojim je on odmerio Satveja, kao ni podsmešljivo, izazivačko nipodaštavanje ovog drugog. Stigla je skoro do kraja sale, gde su stajali njeni prijatelji. Muzika je prestala i parovi sa sredine podijuma počeli su da se raspoređuju za novi ples.
Iva Mili: Veruj mi
