Odmah ga je primetila, čim je ušao u kafe. To nije bilo tako neobično, s obzirom da je bio najlepši, najzgodniji mladić koga je ikada videla. Pogledom je preleteo po prostoriji i seo za mali sto do njenog. Dok je prilazio prema njoj, a ona sva premirala, već je zaboravila na gomilu papira ispred sebe i mali kompjuter koji je ponela da završi ono što nije
stigla u kancelariji.
Namestio se udobno na stolici, na manje od metar do nje. Protegao se, pogledao okolo i izvadio lap top.Srce joj je burno udaralo dok ga je krišom posmatrala. Naravno, nije ni sekundu zadržao pogled na njoj. Takvi slatki momci nikad je nisu
primećivali, zašto bi sada to uradio ovaj najslađi na svetu? Poklopac kompjutera bio je suviše mali da bi bezbedno mogla da se sakrije od njegovog pogleda, ali je ipak, sagla glavu, praveći se da je zadubljena u svoj rad, za slučaj da se on prevari i pogleda u njenom pravcu.
Dok je naručivao sok i kafu, mogla je da čuje da ima i divan glas, osim što božanski izgleda. Onda se trgla, podsećajući sebe da su apsolutno nikakve šanse da je on primeti, upozna se sa njom ili bilo šta više od toga. Ona nije bila devojka koju su takvi momci zapažali. Ni on je nije primetio, ništa više nego što bi nepušač primetio da na stolu stoji prazna,
nepotrebna pepeljara, na koju će odmah istog trena zaboraviti. Zato bi joj bilo pametnije da se vrati svom izveštaju, inače će je njen šef konačno otpustiti, kao što je hiljadu puta do sada pretio.
Baš kada je nekako uspela da stiša srce i da se koliko-toliko primiri u svom bezbednom uglu, zazvonio joj je mobilni. Zvuk je prodorno odjeknuo polupraznim kafeom, narušavajući ušuškanost i mir zbog kojih ga je odabrala da u njemu danas završi svoje nedovršene poslove. Naravno, on se nije ni osvrnuo.
Bila je to Lora. Nije mogla da odabere bolji moment da joj dosađuje, nego sada, kad on može da čuje njihov razgovor. A taj razgovor svakako neće biti za njegove uši.