U današnjem članku prenosimo potresnu i inspirativnu životnu priču pevačice Ivane Dulić, žene čije poreklo i odrastanje svedoče o snazi ljubavi, pripadnosti i životnim izborima koji prevazilaze krvne veze.

Rođena u Aziji, najverovatnije u Indiji, Ivana je kao beba od svega šest meseci bila usvojena od strane porodice iz Subotice, grada koji je postao njen dom i temelj njenog identiteta.Iako je javnosti postala poznata zahvaljujući učešću u popularnom muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”, ono što je posebno ostavilo utisak jeste njena iskrenost i otvorenost u vezi sa ličnom prošlošću.

  • Ivana nije koristila svoje poreklo kao sredstvo za samopromociju, već ga je iskoristila da prenese važnu poruku o ljubavi, poštovanju i zahvalnosti prema ljudima koji su je podigli. Tokom svojih javnih nastupa i intervjua, uvek je isticala da je njen pravi otac onaj koji ju je odgajio, a ne biološki roditelji koje nikada nije upoznala niti ima potrebu da ih upozna.

Ivana je jasno stavila do znanja da ne želi da komentariše ljude koji su je napustili. Po njenim rečima, njihova uloga u njenom životu završila se onog trenutka kada su je ostavili, i od tada su za nju postali nebitni. Ne stidi se svojih gena, ali smatra da zasluge za njen odgoj i ono što danas jeste pripadaju isključivo njenoj porodici iz Subotice, kojoj je neizmerno zahvalna.

Posebno mesto u njenom srcu zauzima usvojeni otac, kojeg naziva svojim jedinim ocem, izražavajući neizmernu ljubav i poštovanje prema njemu. Uz njega, tu je i brat, koji joj je pružao podršku kroz sve izazove detinjstva i mladosti. Njena majka, koja je takođe bila deo te porodice ljubavi, preminula je rano, što Ivani dodatno daje snagu da se još više vezuje za ono što joj je ostalo – uspomene, toplinu doma i emotivne vrednosti koje je ponela iz detinjstva.

Kada govori o svom poreklu, Ivana pokazuje zrelost i duboko razumevanje složenosti identiteta. Iako ističe da ne oseća potrebu da se vraća korenima, priznaje da je uvek postojala privučenost Bliskom istoku, delu sveta iz kojeg verovatno potiče. Međutim, smatra da je Božjom voljom njen život oblikovan drugačije, i da joj je data prilika da izgradi život daleko od okolnosti koje je nikada ne bi učinile srećnom.

  • Ne želi da razmišlja o tome šta bi bilo da je ostala tamo – u zemlji u kojoj je rođena. Umesto toga, fokusirana je na ono što je dobila: toplu porodicu, ljubav, karijeru i mirno okruženje koje joj je omogućilo da postane snažna i samosvesna žena. Empatija koju oseća prema ljudima iz zemlje svog porekla, iako ih nikada nije upoznala, pokazuje koliko široko srce Ivana ima. Iskreno želi da ti ljudi jednog dana dožive mir, pravdu i dostojanstven život, jer smatra da su nepravedno pogođeni – baš kao što je i narod u Srbiji kroz istoriju često bio izložen sličnim nepravdama.

Ivana s ponosom ističe da je zahvalna na svemu što ima, da voli svoju porodicu i da ne bi menjala svoj život za nijednu drugu sudbinu. Volim svoju zemlju, volim region i ne bih ga menjala ni za šta, rekla je iskreno u jednom intervjuu, potvrđujući koliko duboko oseća pripadnost prostoru i ljudima među kojima je odrasla.

Ipak, uz sve to, ne zaboravlja svoje korene – ne zato što ima potrebu da ih istražuje, već jer razume koliko je važno saosećati sa drugima i poštovati svaku ljudsku priču, pa i onu koja je deo tvoje prošlosti. I u tome leži najveća snaga Ivane Dulić – u njenoj sposobnosti da bude iskrena, zahvalna i dostojanstvena, bez obzira na to odakle je došla i kroz šta je prošla.

Njena priča podseća da porodica nije ono što nam je dato rođenjem, već ono što sami izgradimo kroz ljubav, poverenje i predanost. I da istinska pripadnost ne dolazi iz krvi, već iz srca koje voli i prihvata.

POVEZANI ČLANCIVIŠE OD AUTORA