Iznad oblaka

Kiša će, pomislila je Samer Boregard podigavši pogled na mračne oblake iznad svoje glave. Ĉinilo joj se da takvo vreme potpuno odgovara sahrani, jer predstavlja odraz njene tuge. Duboki, poznati glas jedva je dopirao do nje. Ĉula ga je negde daleko, u podsvesti, uprkos ogromnom bolu. U stvari, od svih ljudi koji su bili oko nje u tom trenutku videla je samo jednog i samo je njegov glas mogla da čuje. Volela bi iznad svega da je to što joj se događa san, čak bi uživala i u najgoroj noćnoj mori samo da nije ni u kakvoj vezi sa stvarnošću….