Veliki procenat predavača na univerzitetu, odnosio se na muškarce mlađe od četrdeset godina. S obzirom da je Medlin, u svojim poznim tridesetim godinama, još uvek bila neudata, zabavljala se pravljenjem rang-liste najzgodnijih muškaraca. Nadala se da bi među njima mogla da pronađe svog budućeg supruga.
Zato je svakog od predavača, koji bi došao da se po nekom pitanju obrati dekanu, radoznalo zagledala, i svrstavala ga u gornji, ili donji deo njene rang-liste.
Prvo mesto je bilo upražnjeno. Sve dok se u njenoj kancelariji nije pojavio nepoznati, visoki muškarac, čija je fizionomija tela bila upadljivo muževna.
Medlin nikada pre nije imala prilike da vidi tako impresivno građenog muškarca, sa idealnom visinom, i građom sa kojom je mogao da izaziva zavist apsolutno svakog muškarca. Njegova odeća, koja se sastojala od sive košulje, kožnog sakoa i tamnih pantalona, nenadmašno je isticala masivnost i upadljivu privlačnost njegovog tela.
Grudi su joj se ispunile uzbuđenjem, i ona je nesvesno uzdahnula. Međutim, dah joj se presekao kada je nepoznati stao pred nju i mrko je pogledao.
Instinktivno je ulegla u stolicu, praveći što veću razdaljinu između sebe i nepoznatog posetioca. Izraz njegovog lica joj je ulivao strah, pozivao ju je na opreznost. Osetila se ugroženo, ali nije umela da objasni zbog čega. U njenu kancelariju nikada nisu ulazili ljudi skloni kriminogenom ponašanju.
I nepoznati je delovao kao čovek koji nikada ne bi povredio ženu, posebno ne onu nedužnu. Nijednim gestom nije iskazivao pretnju, ipak, njegova očigledna personalna snaga je zahtevala povinovanje.
Medlin se nije osetila doraslom da se nosi sa čovekom, koji je bez mnogo muke rasipao i demonstrirao svoju dominaciju. Dozvolila je da joj se sve emocije odraze na licu, da pokaže nepoznatom koliko je snažan utisak ostavio na nju.
