Jod je sredstvo koje se koristi u medicinske svrhe ali mi Vam danas donosimo savete iskusnih baštovana koji jod koriste u baštenstvu i kunu se u bolje prinose otkako je jod uključen u njihovu rutinu.
U svetu baštovanstva, mnogi bi se iznenadili kada bi saznali da jedan od najefikasnijih i najprirodnijih saveznika u borbi protiv biljnih bolesti može biti – običan jod iz kućne apoteke. Poznat prvenstveno po svojoj upotrebi u medicinske svrhe, jod se pokazao kao snažan antiseptik koji pomaže i u vrtlarstvu, naročito u borbi protiv gljivičnih infekcija i truljenja biljaka.
Baštovani već godinama koriste jod kao preventivno i kurativno sredstvo u lečenju biljaka od bolesti koje ih napadaju tokom toplih i vlažnih perioda godine. On posebno pomaže kod borbe sa plamenjačom, pepelnicom, truleži i drugim štetnim oboljenjima koje napadaju povrće i voće.
Za zaštitu paradajza od plamenjače, preporučuje se specijalan rastvor koji se pravi od devet litara vode, jednog litra surutke i dva mililitra apotekarskog joda koncentracije od pet procenata. Ovaj rastvor treba upotrebiti prvi put dve nedelje nakon što se biljka presadi u zemlju, a zatim nastaviti tretman svakih desetak dana. Ako se plamenjača ipak pojavi, zaraženi delovi se odmah uklanjaju, dok se ostatak biljke prska ovim rastvorom na svaka četiri do pet dana, sve dok se simptomi bolesti ne povuku.
Kada je u pitanju pepelnica, koja se javlja sporije ali jednako opasno kao plamenjača, i najčešće napada biljke poput krastavaca, tikvica i bundeva, koristi se blaža verzija rastvora. Za ovu namenu dovoljno je pomešati devet litara vode, jedan litar surutke i jedan mililitar joda. Prskanje se obavlja na svakih pet do sedam dana. Preventivno prskanje je takođe preporučljivo i kad nema simptoma, jer se time produžava plodonosni period biljaka.
Za tretman drugih biljnih kultura koje mogu biti pogođene pepelnicom, kao što su ukrasno drveće, sadnice i drugo povrće, koristi se jači rastvor – pet mililitara joda na kantu vode, odnosno deset litara.
Krastavci su posebno osetljivi na trulež korena u uslovima visoke vlažnosti i toplote. Da bi se to sprečilo, koristi se rastvor od deset litara vode i jednog mililitra joda. Svaki grm se zaliva sa litrom te mešavine. Tikvice se tretiraju na isti način, s tim što se za njih koristi i do pet mililitara joda na istu količinu vode.
Kupus je biljka koja odlično reaguje na jod. Kako bi se podstakao njegov rast i zaštitio od bolesti, preporučuje se zalivanje rastvorom od deset litara vode i dva mililitra joda. Svaka biljka se zaliva sa litrom ove tečnosti, što znatno ubrzava formiranje zdravih i krupnih glavica kupusa.
Jagode, koje su osetljive na sivu trulež, mogu se efikasno zaštititi ako se zaliju rastvorom joda nekoliko dana pre cvetanja. U jednu kantu vode dodaje se mililitar joda, a tretman se ponavlja još jednom, sve pre nego što biljke počnu da cvetaju.
Jabuke se od truleži štite prskanjem rastvora od deset litara vode i deset mililitara joda, desetak dana pre berbe. Prskanje obuhvata i listove i plodove. Na sličan način, i grožđe se tretira rastvorom od deset litara vode i osam mililitara joda, ali se tretman mora završiti najkasnije deset dana pre branja.
Za one koji žele da dezinfikuju seme pre setve, dovoljna je samo jedna kap joda u litru destilovane vode. U ovu tečnost se natopi gaza ili krpa, u koju se umotava seme i ostavlja da odstoji nekoliko sati. Nakon toga, seme se suši i spremno je za setvu.
Kao što se može videti, jod nije samo lek za ljude, već i snažno sredstvo za očuvanje zdravlja biljaka. Njegova primena u baštovanstvu ne samo da povećava otpornost biljaka, već doprinosi obilnijem i kvalitetnijem plodu, uz minimalne troškove. Sve što je potrebno jeste malo discipline, strpljenja i znanja o njegovom pravilnom korišćenju.
