Lubenica je mnogima prva asocijacija na ljeto rashlađujuću , sočna i slatka, često je nezaobilazna na letnjim trpezama. Njena jarko crvena boja, bogat sadržaj vode i osvežavajući ukus čine je omiljenom poslasticom tokom vrelih dana.
Osim što prija čulima, lubenica se često smatra i zdravom opcijom za međuobrok jer sadrži vitamin C, likopen i antioksidanse koji povoljno deluju na organizam. Međutim, njena konzumacija nije uvek bezazlena – posebno kod osoba sa određenim zdravstvenim tegobama i hroničnim stanjima.
Iako se opšteprihvaćeno smatra korisnom zbog hidratacije i niskokalorične vrednosti, lubenica može predstavljati zdravstveni rizik u nekim situacijama. Posebno se to odnosi na osobe sa dijabetesom, insulinskom rezistencijom ili poremećajem metabolizma šećera. U tim slučajevima, neumereno uživanje u ovoj voćki može prouzrokovati ozbiljne posledice po zdravlje.
Lubenica prirodno sadrži šećere, a istovremeno ima i visok glikemijski indeks (GI), što znači da brzo utiče na skok nivoa glukoze u krvi. Iako jedna porcija lubenice ne nosi veliko glikemijsko opterećenje, stvarni problem nastaje kada se jede u velikim količinama. A upravo se to često dešava tokom letnjih dana – kriške se ređaju jedna za drugom, neretko bez razmišljanja o količini.
Za osobe koje imaju dijabetes, a posebno za one koje koriste insulinsku terapiju, ovakav unos šećera može izazvati:
Naglu hiperglikemiju, odnosno oštar porast šećera u krvi
Gubitak kontrole nad regulacijom šećera, što može pogoršati osnovno stanje
Fizičke simptome poput glavobolje, slabosti, zbunjenosti, pa čak i ozbiljne komplikacije poput dijabetičke kome u ekstremnim situacijama
Postoji uvrežena zabluda da “prirodni šećeri iz voća ne mogu škoditi”, ali to nije uvek tačno. Kada se voće bogato šećerima – poput lubenice – konzumira bez ograničenja, efekti po glikemijski balans mogu biti slični onima koje izazivaju rafinisani šećeri. To je posebno važno za osobe koje su osetljive na promene šećera u krvi ili koje već vode borbu sa njegovom regulacijom.
Međutim, to ne znači da dijabetičari treba u potpunosti da izbegavaju lubenicu. Ključ leži u umerenosti i pravilnom kombinovanju namirnica. Preporučuje se da osobe sa dijabetesom jedu lubenicu u malim količinama, idealno kao deo obroka koji sadrži vlakna i proteine, jer oni usporavaju apsorpciju šećera u krvotok. Takođe, korisno je meriti nivo glukoze pre i posle konzumacije, kako bi se utvrdila individualna reakcija tela na ovu voćku.
Važno je naglasiti da nema univerzalnog pravila kada je reč o ishrani dijabetičara – sve zavisi od tipa dijabetesa, lekova koje osoba koristi, kao i nivoa fizičke aktivnosti. Zato se savetuje da se pre bilo kakvih značajnih promena u ishrani konsultuje lekar ili nutricionista.
Uprkos svim rizicima, lubenica ne mora biti zabranjena. Kod zdravih osoba ona može imati brojne prednosti – pomaže hidrataciji, osvežava, doprinosi unosu vitamina i antioksidanasa. Čak i kod onih sa određenim zdravstvenim stanjima, može se konzumirati uz oprez i pridržavanje pravila. Problem nastaje kada se zanemari kontrola unosa, a upravo to se često dešava kada su u pitanju prirodno slatke i osvežavajuće namirnice.
Zaključno, lubenica jeste simbol leta, ali je važno da ostane saveznik zdravlja, a ne njegov neprijatelj. Pravilna ishrana ne znači odricanje, već balans i svesnost o tome šta, koliko i kada jedemo. U slučaju lubenice – jedno parče je osveženje, ali cela polovina može biti opasnost, posebno za one sa osetljivim glikemijskim profilom.
