Tejlor Benks je tiho pokucala na vrata radne sobe njenog oca Čestera Benksa. Sačekala jc nekoliko trenutaka, a potom jače pokucala.
-Slobodno! – oglasio se.
Čester nije sklanjao pogled sa monitora. U sobi je vladao polumrak. Svetlost je dolazila samo sa stone lampe i monitora, koji je obasjavao njegovo lice. Dve, sada več duboke bore, urezale su se između njegovih gustih obrva koje su bile prošarane po kojom sedom vlasi. Čester se bhžio sedamdeset i trećoj godini života. Kasno se oženio i dobio dve kćerke, Edvinu, koja je imala trideset, i dve godine mlađu, Tejlor.
Na staklimanjegovih naočara presijavali su se redovi tekstakoji je gledao na kompjuteru. Po izrazu na njegovom licu znala je daje veoma koncentri- san i da, ako se ponovo ne oglasi, on neće biti ni svestan njenog prisustva bez obzira što ju je pre nekohko trenutaka pozvao da uđe unutra.
Šta tako hitno mora da se uradi da si ti ovako kasno i dalje u svojoj radnoj sobi?
Tcjlor nije volela što njen otac tohko radi, ah njemu jc bilo uzaludno govoriti da treba više da se odmara i dco posla prebaci na direktore sektora, koji su izvanredno obavljah svoj posao. I posle toliko godina, još uvek se nije zasitio posla i sve što je mogao radio je sam.
Oh, dušo, to si ti – osmehnuo se i pogledao je. Skinuo je naočare i oslonio se na naslon fotelje. – Prelepo izgledaš, kao i uvek.
Tejlor je na sebi imala dugu haljinu od svetlosivc tkanine koja se presijavala poput srebra i pratila liniju njenog zgodnog tela. Kosa joj je bila duga i plava, ah je ovom prihkom bila podignuta u modemu punđu i pričvršćena srebrnom šnalom. Duge minđuše, poput tankih niti, spuštale su se od nje- nih usnih školjki sve do golih ramena.
Na usnama jc imala provokativno crveni ruž koji jc bio fantastičan kon- trast plavoj kosi i sivoj haljini. Ta zagasitocrvcna boja ruža, koju je često koristila, davala je njenim usnama punoću i senzualnost zbog koje bi se pogledi njenih sagovomika često, i duže nego što je to bilo pristojno, zadržavali na njenim usnama.
Hvala – Tcjlor je prc nego stoje krenula na zabavu odlučila da svrati u njegovu radnu sobu. – Došla sam davidim zašto tijoš uvek radiš, pa idem na zabavu.
Gledam jedan predugovor.
0 čemu se radi? – Tejlor je prišla stolu i sela na jednu stolicu ukoso od njegovog radnog stola.
Italija firma „Venijeri” iz Napulja, želi da poveća uvoz bakra. Gledam predugovor jer njihov direktor boravi u Bostonu nekoliko dana, pa to vre- me možemo da iskoristimo da potpišemo ugovor.
Izgledao si namršteno, da li te nešto brine?
-Ništa. Ugovor je odličan – uverio ju je. – Mrštim se zbog slabog vida, uskoro ću ponovo morati da menjam dioptriju.
-A ja sam mislila da ti se ne dopada ugovor? – osmehnula se.
Njen otac je već neko vreme govorio da će morati da promeni dioptriju, ah to nije radio. Odlagao je to jer bi to bio još jedan ustupak koji je pred godinama morao da učini.
-Ne, naprotiv. Ugovor je odličan. Jedan od najboljih koje smo u poslednje vreme imah.
– Siguran si da ti i majka nećete na zabavu?
– Potpuno. Jedva sam dočekao momenat kada si ti preuzela tu ulogu. Dostojno predstavljaš porodicu Benks i mi nemamo šta da tražimo na tim zabavama.
-Ni ja nisam ljubitelj tolikih zabava – Tejlor se te večeri nije izlazilo. -Čini mi se da se zbog i najmanjeg povoda organizuju raznorazne proslave. Ponekad je toliko dosadno na njima, jer se neprestano priča o poslu, da jedva izdržim sat, dva i potom idem kući.
-I one su deo posla.
Tejlor je potvrdno klimnula glavom. Njen otac je potpuno bio u pravu.
Kraljica njegovog srca
-Večeras sa mnom ide Edvina, i zato se nadam da se neću dosađivati.
Hansenovi su se udružili sa „Inisom”, to je dobar povod da se okupi poslovan svet. Mislim da će i jedni i drugi prosperirati tim ujedinjenjem. Odličan potez i još bolji povod za zabavu.
Da, večeras postoji dobar povod, ali i pored toga meni se ne ide – pri-znala je.
