Dama u crvenom

Nebo posuto zvezdama, miris pečenog kestena, osvežavajuće
strujanje vetra, kao i zvuci gitare koji su dopirali sa obližnjeg trga
Vitoria, predstavljali su dovoljno ubedljive razloge da Felisija
Almeida odluči da veče provede na terasi. Smeštena u udobnu
fotelju, napravljenu od pletenog pruća, pažljivo je proučavala
lokacije aktuelnih arheoloških nalazišta, sa namerom da ispita na
koju bi bilo najbolje da otputuje.
Iako je, više od svega, volela da se bavi iskopavanjem,
klasifikacijom, datiranjem i tumačenjem građe u smislu njenog
postavljanja u istorijski kontekst, morala je da prizna da je bilo
vreme da se posveti snimanju i crtanju karata nalazišta, kako bi
se i u toj oblasti još više usavršila. Namera joj je bila da postane
što kompletniji istraživač, kako bi, jednoga dana, sama predvodila
arheološke ekspedicije i bila odgovorna za sve njene naučne
aspekte.
Sa zadovoljstvom je konstatovala da je imala pred sobom
bezbroj opcija, da su je mnoge kolege, širom sveta, pozivale da im
se pridruži, kako bi zajedno tragali za materijalnim ostacima
nekadašnjih civilizacija i iščezlih kultura. Srce ju je vuklo ka
iskopinama antičke civilizacije, ali joj je razum govorio kako bi
bilo najbolje da ode na bliskoističnu teritoriju. Ondašnja nalazišta
su predstavljala pravi izazov, jer su zahtevala veće angažovanje.
Osetivši da je ožednela, odložila je dokumentaciju na stočić i
zaputila se u kuhinju, kako bi uzela hladno pivo iz frižidera. U
hodniku je naletela na svoju mlađu sestru, Rafaelu, koja je upravo
tada utrčala u stan.

-Prokletnik! Mrzim ga! – kriknula je, da bi se, potom, uz
vrisak kompletnog očajanja bacila na kauč.
Briznula je u plač, tužan, koliko i histeričan, čime je navela
Felisiju da čučne pored nje i zabrinuto joj prodrmusa ramena.

-Plašiš me, Rafaela! Šta ti se dogodilo?! Da li si povređena?!

-Kako je to mogao da mi učini?! Slagao me je i obmanuo! I
iskoristio me je! Oh, mislila sam da je džentlmen, a on je, u stvari,
isti kao i svi drugi! Tačnije, gori je od svih drugih!