Kada je Kendis Vonder ugledala neznanca prvi put, maskenbal je već bio u toku. Stajao je naslonjen na zid plesne dvorane i posmatrao maskirane plesače. Bio je korpulentan i izvanredno građen i Kendis oseti kako je pogled na tako idealnu figuru slatko uzbuđuje. Ličio je na opasnog lava koji se povukao u pozadinu i sada pažljivo vreba plen.
– Kendis, zar još nisi uspela da pronađeš Reksa? Ne možemo više da stojimo ovde na prolazu. Zar ne vidiš da smetamo drugim ljudima? – dodala je njena majka blago se mršteći.
– Izvini, molim te – odvratila je smešeći se. – Pokušavam da ga pronađem otkako smo došle, ali mi to nikako ne polazi za rukom.
– Naravno, to nije tako jednostavno. Vidim da se veliki broj mladića maskirao u Romea, a dosta devojaka u Juliju. No, ni jedna nije lepa kao ti, mila moja.
Kendis se nasmeši.
– Isto tako, ni jedan Romeo nije zgodan kao moj verenik. I verujem da ću ga pronaći baš zahvaljujući tome.Međutim, u ovome se prevarila. Uopšte nije bilo jednostavno pronaći Reksa u toj gužvi.
Okrenula se oko sebe i ponovo ugledala onog istog čoveka koga je zapazila čim je ušla u plesnu dvoranu. Sada je stajao pored staklenih vrata i gledao u baštu. Iako joj je bio okrenut leđima, Kendis je bila sigurna da je to on. Naravno, prepoznala ga je po snažnoj telesnoj konstrukciji, odnosno besprekorno izvajanom telu.
Iznenada se okrenuo prema njoj i pogledi su im se sreli. Za Kendis u trenutku više nije postojala ni plesna dvorana, a muzika je iščezla. Jednostavno, nije mogla da odvoji pogled od neznanca koji je zaokupljao svu njenu pažnju.
