Ko će čekati leto

Ni na pet minuta kolima od ambasade, šofer je skrenuo u jednu mirnu drvoredima omeđenu ulicu. Kod treće kuće skrenuo je desno stazom koja je bila obrasla travom. Kad je stao, Helen nije mogla da veruje. Stajala je ispred veoma male, ali prelepe kuće sa bujnom, ne previše kultivisanom baštom. Iz kuće pored koja su upravo bili prošli, izašla je starija žena, gotovo bele kose. Žustro je koračala ka njima. – Zdravo, – pozdravila ih je – pretpostavljam da si ti Helen, nova učiteljica? – Da, ja sam – potvrdila je devojka. – Dobro nam došla, ja sam Margareta Sinkler…

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se