Dah joj se na trenutak presekao od pogleda na krupnog i snažnog muškarca koji je sa nezgrapnom ljupkošću izašao iz starog kamioneta. Iako ni izbliza nije podsećao na njen tip muškarca, svojom pojavom ju je naterao da ga zainteresovano osmotri. Pored njegove impresivne pojave, odmah je uočila i ponosito držanje tela, kao i hod koji se odlikovao plejbojskom nemarnošću. Taj Klej, ko god da bio, posedovao je muškost koja nije trpela kompromis. Erika je to mogla da uoči, čak, i od pogleda kroz prozor. Snažno, mišićavo telo pouzdano mu je obezbeđivalo trajnu aktuelnost kod žena. Procenila je da ima oko 35 godina i odmah se zapitala da li je slobodan.
– Ko je Klej? – ponovila je pitanje, toga puta sa većom radoznalošću.
– On je moj brat od strica. Naši očevi su rođena braća – objasnila je Neli, gledajući u Kleja sa puno sestrinske ljubavi. – Moj stric ima još dva mlađa sina, ali Pamela i ja sa njima nismo ni približno bliski, kao sa Klejem.
– Da li je oženjen?
– Nije.
Erika nije mogla da spreči širenje svojih usana. – Znači tako, Neli… Imaš u familiji jednog slobodnog i neverovatno zgodnog brata, a kriješ ga od jedne slobodne i prosečno zgodne nastavnice i prijateljice. Kako to da shvatim?
Neli je tada zatreptala sa nelagodnošću i oborila glavu. – Ja… Bojim se da Klej nije muškarac za tebe, Erika…
– Je li? A zbog čega to misliš?
– Zato što… Zato stoje on tip muškarca o kome ti misliš sve najgore.
– Zaista?
– Da. Klej je malo… Pa, malo više staromodan… On je protiv emancipacije žena, a ja vrlo dobro znam šta ti misliš o tome.
– Tako znači… – zaključila je Erika i još jednom pogledom osmotrila snažnog Kleja, koji se upravo rukovao sa svojim stricem.
– Šteta… – nije odolela da prokomentariše.
