U svakom trenutku života, uvek se čini da nešto nedostaje – ljubav, novac, ili jednostavno unutrašji mir. Prolaze godine, a onda dođemo do trenutka kada se osvrnemo i shvatimo: “Kako smo živeli? Kako smo mogli živeti bolje?” Mnogima od nas se čini da smo imali sve, ali na kraju shvatimo da se ipak nismo osećali potpuno ispunjeno. Možda smo imali ljubav, ali nismo imali mir u sebi. Možda smo imali materijalnu sigurnost, ali nešto u tom “dobrom” životu jednostavno nije bilo pravo. Mogli bismo reći da su neki bili srećni, ali iz nekog razloga nisu to doživeli ni razumeli u tom trenutku.
Indijski duhovnici često kažu da sreća nije nešto što se nalazi u spoljnim okolnostima. Sreća je osećaj, a ne rezultat postignuća. Ne morate biti najlepši, najbogatiji, ili najuspešniji da biste bili srećni. Sreća je odluka koju donosite svakog dana. To je misao koja se rađa u vašem umu, trenutak kada sebi dozvolite da budete srećni, bez obzira na okolnosti. Dakle, sreća je mentalni stav, a ne nešto što se može kupiti ili ostvariti spoljnim putem.
Ali zašto se, onda, mnoge žene, pa i mnogi ljudi, ne mogu prilagoditi trenutku i živeti u potpunosti? Kako naučiti da budemo srećni upravo sada, u ovom trenutku? Postoji nekoliko “blokada” ili unutrašnjih stavova koji nas ometaju na tom putu ka sreći, četiri ključne “instalacije” koje nas često sprečavaju da se potpuno opustimo i uživamo u životu.
Prva blokada je verovanje da je sreća povezana sa našim izgledom i time koliko smo voljeni. “Srećan sam sve dok sam lep i voljen” – ovo je često stav koji mnogi ljudi, naročito žene, imaju. Međutim, ne može svako od nas izgledati sve bolje s godinama. Čak i ako imamo sredstva da sebi priuštimo najbolje kozmetičke tretmane ili modne stiliste, prirodan proces starenja može nas podsetiti da vremena ne možemo zaustaviti. To može biti frustrirajuće, jer se s godinama gubi mnogo onih eksternih poticaja koji nam daju osećaj vrednosti. Često se oslanjamo na vanjske znakove – kao što su muški pogledi, komplimenti, ili društveni status – kako bismo osećali da smo voljeni i vredni.
No, muškarci se uglavnom ne opterećuju tim pitanjima na isti način. Mnogi od njih se fokusiraju na karijeru, uspeh i finansijsko blagostanje. Za njih, voljenost često dolazi iz drugih izvora – iz postignuća i statusa. To može biti teško za žene koje su u društvu učene da je snaga žene u njenoj lepoti. Međutim, mnoge žene, odbacujući ovu dogmu, počinju da traže unutrašnje izvore snage – posao, hobije, prijatelje, porodicu. Ovi izvori snage često im donose istinsku sreću, dok oni koji ostaju vezani isključivo za spoljašnje norme lepote, često ne nalaze mir ni sreću.
Druga prepreka je verovanje u scenario srećne sudbine koji je prepun iluzija. Knjige, filmovi, pa čak i društvo često nas podsećaju na bajke u kojima dobri likovi dobijaju ono što zaslužuju, zlo uvek bude kažnjeno, a ljubav pobedi sve. Verujemo da će sve doći na svoje mesto, samo ako izdržimo i sačekamo pravi trenutak. Ta verovanja nas često navode na čekanje – čekanje na savršen trenutak, idealnu priliku, ili odgovarajuće okolnosti. I tako prolaze godine, a sreća se uvek čini kao nešto što će doći tek “sutra” – u penziji, kada rešimo sve probleme, kada dete odraste, kada ostvarimo sve što smo planirali.
Međutim, istočna mudrost nam govori: “Ako stalno razmišljate o drugom životu, gubićete onaj koji imate.” Zašto bi naš put morao biti kopija nečijeg? Zašto bi sreća bila samo na horizontu, nešto što čeka da se dogodi “neki drugi dan”? Život je sada, u ovom trenutku, i ne treba čekati da se sve poklopi kako bi se osećali ispunjeno. Neka stvari idu svojim tokom, neka život bude pun trenutaka koji stvaraju sreću. Ne okrivljujte druge, ne prebacujte odgovornost. Nemojte se prepustiti negativnim emocijama kao što su ljubomora i ljutnja. Ne dozvolite da vam sintetičke slike iz reklama uvide lažni ideal života, jer to nije realnost.
Treća blokada se odnosi na roditeljsku odgovornost i ambicije prema deci. Veoma često roditelji sebi postavljaju ultimativni cilj – “Moje dete treba da živi bolje od mene.” I to je svakako prirodna želja, ali isto tako, važno je shvatiti da dete nije samo “projekat” koji treba da se usmeri na “bolji” život. U Indiji kažu: “Dete je gost u vašem domu. Nahranite ga, naučite ga i pustite ga.” Deca su nezavisna bića, i iako će zauvek biti deo vašeg života, oni ne dolaze u vaš svet da biste ih oblikovali prema svojim željama i standardima. Ako pokušavate da naterate svoje dete da bude onako kako vi želite, često možete naići na suprotan efekat – dete se povlači, beži i pokušava da se distancira. Previše brige može stvoriti nesreću i nelagodnost i za vas i za vaše dete.
Četvrta blokada je sindrom odloženog života – “Živeću kad…”. Ovo je česta fraza koju mnogi izgovaraju, čekajući specifične trenutke – vikend, letnji odmor, penziju, itd. No, život je ovde i sada. Čekanje na “bolje sutra” često nam oduzima šanse da uživamo u onome što imamo danas. Ako čekamo da se nešto menja, zaboravljamo da je svaki trenutak vredan uživanja. Ako ne naučimo da cenimo ono što imamo sada, nikada nećemo biti srećni. Nema garancije da će sutra biti bolje, a možda ni neće doći.
Ne čekajte “posebnu priliku” za sreću. Dozvolite sebi da budete srećni odmah, sada, bez obzira na okolnosti. Sreća nije nešto što čeka na vas u nekom dalekom trenutku – ona je ovde, u svakom trenutku vašeg života, ako samo odlučite da je vidite i prihvatite.
