– Baš mi je žao – reče Nil. – Očigledno se nismo dobro ražu meli. Mislio sam da čemo za vikend nekud zajedno otputovati.
– Ja sam kriva – reče Nataša držeči ga čvrsto podruku.
On sleže ramenima gledajući je zamišljeno.
– Taša, mnogo si se promenila posle tog kratkog putovanja u Grčku. Odjednom si se povukla u sebe, nekako si zatvorena. Nešto se s tobom dogada, a nećeš da mi kažeš iako sam jedva dočekao da prođe ovih nekoliko dana Iskreno se nadajući da će sve biti u redu.
– Biće, ne brini – duboko je uzdahnula. – Ali u mojoj porodici je iskrsnuo ozbiljan problem.
– Koješta. Milijarderi brodovlasnici nemaju probleme. Oni sve novcem
rešavaju. \j
– Nažalost, ovoga puta nije tako. PlašpnTsć da će naša flota otići na doboš -kada se okrenula prema njemu, viđela je da je zbunjeno gleda, visoko podignutih obrva. – Pratila sam finansijske vesti u nadi da nije tačno ono što objavljuju. Ali jutros sam saznala da^e propao pokušaj braće Papadimos da refinansiraju kredit i da će naše putničke i teretne linije otkupiti Bucefalus I Iolding po smešnim cenama – duboko je uzdahnula. – Znala sam da nešto ne funkcioniše. Obojica su mislili da su prepametni. Njihov otac se sada prevrće u grobu! Zašto mi to nisu kazali? Zašto sam morala da saznam iz novina?
– Verovatno zato što obojica pokušavaju da spasu Sto se spasti može -zamislio se Nil. – Bukef
al? Zar to nije bio poznati konj?
Nataša otpi malo vina.
– Da, pripadao je Aleksandru Velikom.
– Žao mi je što je tvoja porodična firma u problemima. Nekako sam stekao utisak da tvoja zabrinutost nije poslovne prirode – reče Nil odsutno.
– Bez obzira na sve, moraću još jednom da odletim u Atinu da bih potpisala neke papire. U svemu ovome zapravo me brine tetka Teodosija. Ona će teško preživeti sve što se događa. Ceo dan zvala sam broj u vili, ali niko se nije javio. Mislim da se ništa više ne može uraditi
