Sofija je verovala da se u životu vrati sve dobro što se uradi, i kako su joj majka i baka govorile još dok je bila sasvim mala devojčica da se dobro dobrim vraća, ona se trudila da živi ispravno, bez grešaka i pogrešnih koraka zbog kojih bi se jednoga dana kajala. Samo…
Život je nepredvidiv i životna realnost je takva da čovek doživi stvari na koje nije spreman i za koje veruje da će ga mimoići.
Laborantkinja po obrazovanju, Sofija se trudila da svoj posao obavlja što bolje, znajući koliko je važan i koliko njena ispravna procena može uticati na lečenje ljudi, pa čak i na njihov život.
Pričalo se da najveštije od svih vadi krv, pacijenti su je obožavali jer je za svakog imala lepu reč, a njen vedar osmeh im je predstavljao utehu. Kole-ginice su je uvažavale zbog znanja, odgovornosti ah i spremnosti da uvek uskoči i zamenjuje ih i pomaže u rešavanju raznih problema, a ono što bi joj poverile zauvek bi ostalo zakopana tajna. Sa svakom od njih Sofija je lako pronalazila zajednički jezik, bile one mlađe ili starije od nje.
Jedina opasnost u njenom životu je bio doktor Arno, njen šef. Taj podmukli, debeljuškasti udovac bacio je oko na Sofiju čim se zaposlila u njegovoj laboratoriji, a odbijanje njegovog udvaranja je doživljavao kao najveći šamar u životu.
Na sve je načine pokušavao da uvuče tu lepu devojku u svoj krevet, ah što je on više navaljivao ona gaje veštije izbegavala i upornije odbijala.
- Udaj se za mene i u tvom životu neće biti problema, Sofija – rekao je otvoreno.
- Bez uvrede doktore Amo, ah ja od života želim nešto sasvim drugo. -Što?
- Ljubav.
- To ne postoji, Sofija – prasnuo je u smeh. – 0 ljubavi možeš čitati u knjigama ih gledati na filmu, a u stvarnom životu je ona samo iluzija.
-Ja… - Suviše si mlada i veliki sanjar.
- Verujem u ljubav.
