Stvaranje kućnih zaliha može biti od velike pomoći u svakodnevnom životu, ali ako se ne planira pažljivo, može dovesti do nepotrebnog trošenja prostora ili kvarenja namirnica. U ovom članku donosimo ključne savete na šta obratiti pažnju kako bi Vaše zalihe bile praktične, organizovane i dugotrajne, a Vaš dom spreman za svaku situaciju…
Sigurno vam se dogodilo da vas iznenada posete prijatelji ili porodica, a vi nemate ništa spremno da im ponudite. Tada nastaje panika: police u kuhinji su poluprazne, u frižideru tek poneki proizvod, a vi razmišljate šta biste mogli da poslužite. Slično se može desiti i u svakodnevnom životu – možda tek u nedelju shvatite da nemate više deterdženta za veš, papirnih ubrusa ili osnovnih namirnica za kuvanje. Da bi se ovakve neprijatne situacije izbegle, preporuka je da uvek imate određene zalihe hrane i kućnih potrepština. Na taj način ste sigurni da ćete u svakoj prilici imati nešto što vam je potrebno, a i uštedite vreme, jer nećete morati svaki dan u prodavnicu.
Kada je reč o stvaranju zaliha, važno je obratiti pažnju na izbor namirnica, njihovo čuvanje i organizaciju. Pravilno planiranje i dobro osmišljena ostava mogu uštedeti novac, vreme i živce. Najbolje je usvojiti sistem u kojem se kombinuju dugotrajni proizvodi i oni koji se često koriste, ali i da se vodi računa o načinu skladištenja kako bi sve ostalo sveže i upotrebljivo što duže.
Prve na listi su mahunarke i žitarice. Leća, pasulj, grašak ili slanutak pravi su izbor jer su hranljivi, raznovrsni i imaju dug rok trajanja. Možete ih nabaviti već skuvane i spakovane u tegle ili limenke, što je praktično jer se koriste odmah, ali i u suvom obliku koji se kuva po potrebi. Od njih se pripremaju supe, variva, pa čak i namazi poput humusa ili vegetarijanske pljeskavice. Quinoa i slične žitarice takođe su odlična opcija jer su zdrave i lake za pripremu, a od njih se mogu napraviti i slana i slatka jela.
Pored mahunarki, uvek se isplati imati zalihe tjestenine, pirinča, brašna i zobenih pahuljica. Ove namirnice čine osnovu mnogih brzih i hranljivih obroka. Ako vas iznenade gosti, jednostavna pasta sa sosom može biti gotova za svega desetak minuta. Brašno vam omogućava da napravite palačinke, peciva ili domaći hleb, a suvi kvasac i prašak za pecivo produžiće trajnost i dati vam sigurnost da uvek imate osnovu za testo. Zobene pahuljice su savršene za zdrav doručak, a pirinač možete kombinovati sa povrćem, mesom ili ribom.
Krompir, šargarepa i jabuke još su neki od proizvoda koje vredi imati u ostavi. Oni se dugo čuvaju, ali je važno da budu na suvom i hladnom mestu, dalje od vlage i direktnog svetla. Krompir je posebno osetljiv – ako se ne skladišti pravilno, brzo proklija ili počne da truli. Zato ga je najbolje držati u drvenim sanducima ili platnenim vrećama. Voće i povrće mogu se čuvati i u konzervama ili teglama – paradajz, kukuruz, masline ili sušene šljive, sve to može da vam stoji u ostavi mesecima, a koristi se kada zatreba.
Za obogaćivanje ukusa jela veoma su praktični sosovi i supe. Pasirani paradajz, domaći sos, pesto ili soja sos pretvaraju jednostavnu pastu ili pirinač u ukusan obrok. Konzervirane supe i gotova jela poput variva od leće ili chili sin carne odlično dođu kada nemate vremena za kuvanje. Na isti način, jestiva ulja različitih vrsta – maslinovo, suncokretovo, kokosovo – neizostavan su deo svake kuhinje. Ona služe za kuvanje, pečenje, ali i za pripremu kolača.
Mlečni proizvodi i njihove biljne alternative takođe zaslužuju mesto u zalihama. Trajno mleko, bademovo, ovseno ili sojino mleko mogu dugo stajati i odlična su zamena kada sveže nestane. Jogurti i biljni napici praktični su za doručak, užinu ili dodatak musliju i kafi. Za meso i ribu najbolje rešenje su konzervirani proizvodi. Iako sveže meso i riba moraju u frižider ili zamrzivač, konzervirana verzija ima rok trajanja i do dve godine, što je čini odličnom zalihom.
Ne treba zaboraviti ni na grickalice i takozvane superfood namirnice. Orašasti plodovi, sušeno voće, semenke chia ili lan dugo ostaju sveži i pružaju sitost. Idealni su kada poželite nešto između obroka ili kada dođu gosti, a želite da poslužite nešto brzo i zdravo. Piće je još jedna važna stavka. Voda je osnovna potreba i preporučuje se da uvek imate dovoljne količine za sve ukućane. Računa se da je po osobi potrebno oko dve i po litre dnevno. Uz to, možete dodati sokove ili napitke po izboru, ali voda je uvek prioritet. Osim hrane, u zalihama bi trebalo da se nađu i kućne potrepštine: sredstva za čišćenje, ubrusi, toalet papir, baterije ili rukavice. To su stvari koje se troše svakodnevno, pa je praktično imati ih u većim pakovanjima. Na primer, jedno pakovanje toalet papira za dvočlano domaćinstvo traje oko dve nedelje, pa se preporučuje kupovina na veliko.
Organizacija ostave igra ključnu ulogu. Namirnice i potrepštine najbolje je držati na jednom centralnom mestu kako biste imali pregled šta posedujete. Sve treba skladištiti na suvom, hladnom i tamnom prostoru, po mogućstvu u originalnoj ambalaži. Kada otvorite proizvod, najbolje ga je prepakovati u hermetičke posude ili kese sa zatvaračem i obeležiti datum do kada je preporučljivo za upotrebu. Redovne provere su obavezne, jer tako znate šta treba prvo potrošiti. Posebnu pažnju treba obratiti na žitarice jer su sklone napadu moljaca. Ako primetite ove štetočine, potrebno je dobro očistiti police sirćetom i vodom i postaviti zamke.
Razloga za pravljenje zaliha ima mnogo. Pre svega, štedite vreme i novac jer ne morate stalno u kupovinu. Osim toga, sigurni ste da u nepredviđenim situacijama, poput iznenadnih gostiju ili vanrednih okolnosti, imate sve što je potrebno. Pravilno planiranje omogućava i da manje bacate hranu jer tačno znate šta imate i kada to treba potrošiti. Na kraju, zalihe donose i osećaj sigurnosti – znate da ste spremni i da ne zavisite uvek od radnog vremena prodavnica.
Ulaganjem malo truda u organizaciju i pametnu kupovinu, vaša ostava može postati pravi mali spasitelj u mnogim situacijama.
