-Tako je. I zato treba da budete uz mene večeras. S vama sam bar siguran da ćete se ponašati u skladu s prilikom.
Poželela je da ga ošamari, ali je oborila pogled. A njen puls besomučno je udarao. Nikada neće shvatiti kakvu to moć ima ovaj čovek nad njom. Izgleda prokleto dobro, ali smatra da je centar sveta. I očito je uveren da ona postoji samo zato da bi mu služila.
-Da pozovem gospođicu Svenson? Ili gospođicu Piterson? Sigurna sam da one ne bi odbile.
Naprotiv, pomislila je Fler mršteći se. Za veće s njim obe bi sve učinile. Fler nije poznavala nijednu ženu koja potajno nije maštala o njemu.
Dani je polako prišao njenom stolu, pa se nagnuo dok licem nije bio u istoj visini s njom. Miris njegovog losiona sasvim ju je opio, a bio je taman toliko drzak da razoruža svaku ženu.
Svi su ga znali kao šarmera, koji proizvodi motore i vozi trke. Osvojio je devet svetskih titula na trkačkim stazama jureći brzinom od 300 km/h.
Posle teške nesreće, koju je doživeo pre nekoliko godina, ima šinu u nozi. Lekari su bili uvereni u to da će do kraja života morati da hoda pomoću štaka.
Ali on, naravno, nije mogao da se pomiri s takvom sudbinom. Trenirao je kao mahnit i uspeo je da se vrati na stazu. Prozvali su ga Čeličnim princem: čeličnim zato što je imao čeličnu volju, a princem zato što je iz svake trke izlazio kao pobednik.
Sad ju je taj nepobedivi čovek prodorno gledao tim plavim očima. Morala je da obori pogled. Dograbila je telefon.
-Dakle, koja će dama večeras imati čast? – upitala je psujući u sebi kad je primetila da joj glas neprirodno zvuči.
Hitrim pokretom spustio je šaku na njenu ruku. Fler se trgnula od neočekivane topline njegove šake na svojoj koži. Učinilo joj se kao da ju je pecnula struja.
