Ajša je lojalna, pametna i efikasna, pa je poslednja osoba na koju treba da istrese svoje frustracije. Angažovao ju je zato što je stručnjak za istoriju njegovog Dahara, ali s vremenom mu je postajala desna ruka.
Zamišljeno je protrljao bradu dok je pogledom lutao po luksuznom apartmanu na poslednjem spratu, ali Samra je volela pogled na Oko Londona i Parlament, i zato se postarao da joj ovde bude udobno.
Orhan je činio sve da vidi kćerku nasmejanu, jer je uvek bila toliko ozbiljna da mu se srce cepalo. Nikakvo čudo, nedostajala joj je majčina ljubav i briga, a on, njen otac, bio je često tužan.
Bacio je pogled u ogledalo na zidu: oštre crte lica, tamne, blistave oči i duboke bore na čelu. A nekad mu je na licu bio osmeh… Ali smrt njegove voljene žene zauvek je odagnala vedrinu i bezbrižnost. Skrenuo je pogled. Sad nije vreme za tmurne misli, morao se pobrinuti da pomogne svojoj kćerki. Orhanu su u životu bila važna samo dva cilja: Samrina sreća i dobrobit njegovog malog sultanata u Persijskom zalivu. Vladar Dahara bio je ponosan, snažan čovek gvozdene volje.
Pred vratima apartmana stajala su dvojica najvernijih čuvara; u holu hotela i u liftu bili su ostali telohranitelji, ali umesto da se oseća sigurnim, Orhanu se činilo da ne može disati. Poželeo je da kao potpuni anonimus luta ulicama Londona.
Ali to nije bilo moguće. Imao je važnija posla, morao je pronaći najboljeg lekara za svoju Samru.
***
Njena reputacija specijaliste otorinolaringologa prelazila je granice Londona, pa nije morala sebe da reklamira, ali u Samrinom slučaju napravila je izuzetak. Kad je prvi put uzela u ruku medicinski dosije te devojčice, poželela je da prihvati izazov.
Odlučno je podigla glavu pogledavši Orhanu u oči. Izdržala je nekoliko trenutaka, pa je oborila pogled. Da li je to neka vrsta šeikovog testa? I ako jeste, da li ga je položila?
Ponovo ga je pogledala zaključivši da on i dalje zuri u nju. Kao da je nešto čekao… ali je i dalje bio neodoljivo privlačan.
Savana je stisnula usne. Zbunjeno je pogledala na sat, pa je proučavala slike na zidovima pre nego je ponovo pogledala Orhana. Ni pomerio se nije niti je odmaknuo pogled s nje.
Savana se setila saveta koleginice, koja je u takvim situacijama zamišljala svog sagovornika u donjem vešu. Nažalost, ispostavilo se da joj to nije bilo od pomoći, jer je pocrvenela pomislivši na polunagog Orhana.
Ovo smešno odmeravanje snage moralo se završiti! Odlučno se uspravila.
