Katarina Delakort je sedela u avionu i zamišljeno posmatrala guste, bele oblake kako lebde svuda oko njih.
Da li nameravaš da provedeš godišnji odmor na jezeru Taho? -upitala je devojka koja je sedela pored nje.
Ili si možda zaposlena tamo? Katarina je polako okrenula glavu prema njoj. Nije bila raspoložena za razgovor, ali nije htela da bude neljubazna. Uzvratila je osmeh i rekla. – Odlazim tamo na raspust koji želim da provedem s ocem.
Devojka je značajno podigla svoje obrve. – Mora da je tvoj otac veoma bogat kada možete da provedete godišnji odmor na jezeru Taho.
Katarina je odmahnula glavom. – On živi tamo.
Zaista? – iznenađeno je uzviknula devojka. – Kako se zove? Mislim… da li je neka poznata ličnost?
Pretpostavljam da misli da je veoma važna ličnost – odgovorila je Katarina s nekom gorčinom u glasu.
Vodi jedan kazino, a ti ljudi misle da su…
Da ii je možda u pitanju kazino “Hara”? – upitala je devojka iznenada toliko glasno da je privukla pažnju nekoliko putnika koji su sedeli blizu njih. – To bi bilo divno! Toliko bih želela da upoznam nekoga ko radi tamo. Zovem se Vendi Miler i pevačica sam. Volela bih kada bi mi se pružila prilika da pevam u tako ekskluzivnom hotelu kao što je “Hara”.
Žao mi je što moram da te razočaram, ali moj otac ne radi u tom hotelu. On vodi kazino u mnogo manjem hotelu “Kedar”.
Ne mari. Čula sam i za taj hotel – odgovorila je Vendi još uvek veoma uzbuđenim glasom. – Mnogi poznati pevači nastupali su tamo i ne bih imala ništa protiv da dobijem angažman u tom hotelu.
Katarina joj se ljubazno nasmešila. – Koliko dugo se baviš tim poslom?
Pet godina. Od svoje dvadesete godine – nasmejala se Vendi. – Ali, moram da priznam da sam pevala i pred ravnodušnom publikom koja ne zna da ceni vrednost jednog pevača. Njima je bitno samo da se događa nešto, da neko stoji na podijumu i da dopuni neki prosečan orkestar.
