Današnji post posvetit ćemo zdravlju.Svedoci smo da su leta sve toplija iz godine u godinu, a visoke temperature posebno teško padaju osobama koje imaju hronične zdravstvene probleme.
Upravo zbog toga, tokom ovih vrelih dana, posebnu pažnju treba obratiti na način ishrane, unos tečnosti i upotrebu rashladnih uređaja. Profesor doktor Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju VMA i redovni profesor Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, kao i predsednik Društva neurologa Srbije, govori o tome kako izbor pića i klima uređaja može značajno uticati na zdravlje tokom letnjih meseci.
On upozorava da su ekstremne temperature opasne za svakoga, ali su posebno rizične za osobe sa problemima kardiovaskularnog sistema, kao i za one koji boluju od bolesti mozga ili bubrega. Visoke vrućine izazivaju širenje krvnih sudova, što utiče na snabdevanje svih vitalnih organa, uključujući i mozak. Čak i kod potpuno zdravih ljudi, ovakvi vremenski uslovi mogu izazvati nelagodnost, a kod hroničnih bolesnika situacija može biti još teža i dovesti do ozbiljnih komplikacija. Nedostatak kiseonika i hranljivih materija u mozgu uzrokuje hipoksiju, dok pad krvnog pritiska može stvoriti uslove za pogoršanje zdravstvenog stanja, posebno ako se terapija ne uzima redovno.
Poseban naglasak profesor Raičević stavlja na izbor pića tokom vrelih dana. Savetuje da se izbegava boravak napolju od 10 do 16 časova, kada je UV zračenje najjače, kao i da se unosi dovoljna količina tečnosti. Obična, negazirana voda je najbolji izbor, dok gazirana pića treba maksimalno ograničiti. On posebno upozorava na alkohol, koji u ovakvim uslovima može biti izrazito štetan. Konzumiranje alkoholnih pića, naročito onih žestokih, dodatno širi krvne sudove i smanjuje unos kiseonika u mozak i srce, čime se značajno povećava rizik od zdravstvenih problema. Iako mlađi ljudi povremeno mogu posegnuti za gaziranim napicima, osobe sa hroničnim oboljenjima bi to svakako trebalo da izbegavaju.
Profesor takođe ističe da tokom letnjih dana ljudi često osećaju glavobolju, što može biti posledica visokih temperatura i lošeg kvaliteta sna. Vrućine otežavaju odmor, često prekidaju san i stvaraju potrebu za čestim buđenjem i unosom vode, dok promena jonizacije u atmosferi dodatno utiče na organizam.
Upotreba klima uređaja je u ovim periodima neizbežna, ali doktor upozorava na greške koje mnogi prave. Spavanje sa uključenom klimom može dovesti do brojnih problema, uključujući sušenje sluzokože, glavobolje i prehlade. Klima uređaji treba da se koriste za rashlađivanje prostorija, ali ne i za stvaranje osećaja da se nalazimo u ekstremno hladnim klimatskim uslovima dok je napolju žega. Idealno je da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature bude najviše pet do šest stepeni. Nažalost, kod nas je čest slučaj da rashladni uređaji budu podešeni na preniske temperature, pa se razlika između spoljašnje i unutrašnje klime penje i na deset ili petnaest stepeni, što organizmu stvara veliki stres.
Profesor savetuje da se organizam postepeno prilagođava promenama temperature. To podrazumeva ulazak u rashlađene prostorije bez naglih prelaza sa velike vrućine na hladnoću i obavezno podešavanje uređaja na umerene temperature koje stvaraju prijatan ambijent, a ne osećaj hladnoće. Time se smanjuje rizik od respiratornih infekcija, upale sinusa i drugih zdravstvenih komplikacija.
Pored toga, preporučuje se nošenje lagane, svetle garderobe, boravak u hladu i konzumacija lagane hrane bogate vitaminima i mineralima. Sve ove mere zajedno mogu pomoći da se visoke temperature lakše prebrode i da se očuva zdravlje tokom vrelih letnjih meseci.
Na kraju, profesor Raičević naglašava da je najvažnije slušati svoje telo i reagovati na vreme ako osetimo slabost, vrtoglavicu ili druge znakove koji mogu ukazivati na toplotni udar. Prevencija, pravilna ishrana i odgovorno korišćenje klima uređaja ključ su očuvanja zdravlja kada temperature pređu granice podnošljivog.
