Gvena, baš ti zavidim. Odmor od mesec dana je ono što ti stvarno treba – govorila je Nora. – Dve godine nisi uzela ni jedan slobodan dan -sela je na stolicu pored Gveninog pisaćeg stola i sa poslužavnika skinula šolje iz kojih se pušila sveže kuvana kafa.
Nora Roberts
Neviljiva zamka
Jeste – osmehnula se devojka. – Samo, bojim se da će mi nedostajati ova tvoja kafa. Kuvaš najbolju kafu na svetu – zapalila je cigaretu i otpila jedan gutljaj iz šolje. Prijala joj je tamna mirišljava tekućina. Volela je jaku, gorku kafu bez mleka i krema.
Samo… – počela je Nora zamuckujući. Želela je nešto da kaže, ali je zaćutala.
Šta?
Mislim da si trebala bolje da isplaniraš odmor, Gvena – rekla je iskrenim glasom. – Verujem da si se zaželela kuće i mame, ali… ipak… mislim…
Dve godine nisam bila u Luizijani – rekla je devojka, pravdajući se. -Sa majkom razgovaram samo telefonom jer ona odbija da dođe u Njujor. Osećam da joj trebam – bila je zamišljena. – Mama nije samostalna osoba i nije jaka ličnost.
• Znam, ali treba ti pravi odmor – Nora je bila uporna. – Finansije nisu problem.
Nisu.
Gvena, mogla bi da otputuješ bilo gde i lepo se provedeš. Zašto ne odeš u Evropu?
Znaš i sama da u Pariz i Milano idem nekoliko puta godišnje -odgovorila je Gvena. – Jeste, Evropa mi se sviđa, ali uspela sam da je obiđem.
Idi u Afriku.
Da krotim lavove? – Gvena je prasnula u smeh. – Ideja ti nije loša.
Posle svega što ovde radiš, lavovi ti ne bi bili problem – prihvatila je Nora. – Mislim da su manekenke često gore od lavova – promrmljala je.
Nisi daleko od istine – složila se Gvena, a kroz glavu – su joj prošle razne situacije kroz koje je prolazila u svom poslu.
Žao mi je da odmor provedeš na takav način – nastavila je Nora. – Još si mlada i treba ti provod.
