Mark je namerno pošao zaobilaznim putem. Njen muž će sigurno morati malo duže da je čeka! Usput je uzeo prazna kolica i poveo mladu ženu kroz redove cvetova svih boja. Ponovo mu se osmehnula.
– O, kako su lepi! Ponuda je zaista veličanstvena.
– Dolazite li često ovamo? – upita je Mark.
– Ne, ovde sam prvi put – odgovori lepa neznanka. – Inače, moja je majka odgovorna za baštu. Pošto ste se ponudili da mi pomognete, mislim da ću od sada dolaziti sama. Zadržala sam vas, sigurno imate mnogo posla.
– Nekoliko minuta uvek mogu odvojiti – umirio ju je pomislivši da bi za nju rado odvojio i nekoliko sati. – Izvolite, možete uzeti ova kolica.
– Baš ste pažljivi – zacvrkutala je prošavši pored njega, jer je primetila cveće koje joj se dopalo.
Mark ju je neupadljivo merkao, ali s velikim apetitom. Visokoj i vitkoj, obline joj Bog podario na pravim mestima, što su isticale uske farmerke i tesna bela majica s dubokim izrezom.
Dok je slagao cveće u kolica, u njenim tamnim bademastim očima ponovo je zaigrao onaj zavodljivi osmeh.
– Tako, biće dovoljno primelila je zado voljno. – Potrošiću sav novac…
– Povoljne su naše cene uveravao ju je Mark.
To ću vam rado poverovati, ali već sam mnogo potrošila pre nego što sam ovo pronašla. Tako, sad moram da se nađem sa svojima, mnogo vam hvala na pomoći.
