Tog dana, Emili je napunila trideset i sedam godina i nijednog momenta se nije osećala kao slavljenica. Štaviše, osećaj usamljenosti je prožimao njeno vitko telo i zadržavao joj se u duši. Ta usamljenost joj je na neki način i prijala i smetala.
Posebno, poslednjih dana je bila duhom odsutna i zamišljena. Jednostavno, primetila je da joj najviše odgovara kada je sama sa svojim mislima. Mada to nije želela, ali sve češće je razmišljala o godinama koje su bile iza nje.
Pokušavala je da se otrgne toj seti i melanholiji koja ju je obuzimala, ali joj je to sve teže polazilo za rukom. Bezbroj puta, dok se budna prevrtala po krevetu, pokušavala je da dokuči zašto je bila toliko nezadovoljna i nesrećna, kada nije imala pravih razloga za to.
Radila je kao komercijalista u fabrici obuće, koja je dobro poslovala i imala je veoma dobra primanja.
Njena karijera je još uvek išla uzlaznom putanjom tako da joj je i zarada bivala, skoro iz meseca u mesec, sve veća. Njena kćerka, Savana, je prošle jeseni napunila devet godina, bila je zdrava i veoma živahna devojčica. Ona je bila njena najveća sreća i njen najveći ponos.
Already a member? Log in here
