Početak sastanka je bio zakazan za deset sati, ali je Brijana Kromvel zauzela mesto za konferencijskim stolom čitavih trideset minuta ranije. Učinila je to jer joj je, kao i obično, bilo potrebno da ima prednost, uoči suočavanja sa svojim šefom, Ripom Denerom. Kad god je to mogla, trudila se da izbegava da dođe na sastanak posle njega, kao što je pazila da je Rip Dener ne iznenadi nenajavljenim dolaskom u njenu kancelariju, ili slučajnim susretom na hodniku.
Poznavala da je punih 15 godina, i isto toliko godina je bila zaljubljena u njega. Uprkos dugovečnosti, jačini i istrajnosti Brijaninih osećanja, Rip Dener nije ni pomišljao da je ona zaljubljena u njega. S obzirom na to da ju je upoznao kada je imala svega 13 godina, on je nikada nije tretirao kao ženu, kao osobu sa kojom je, po svim mogućim merilima, mogao da ostvari ljubavnu vezu.
U vreme kada je Brijana počela da se zaljubljuje u Ripa, on je imao 27 godina. Znatno stariji, tretirao je Brijanu kao dete. Kupovao joj je slatkiše kad god bi došao u kuću njenih roditelja, što je često činio. Razgovarao je sa njom o školi, o muzici, o planovima za budućnost, postavljajući se kao stariji brat, nikako kao momak u najboljim godinama, koji ju je svojim nežnim ophođenjem nehotice navodio da ga zavoli.
Sve protekle godine, Rip Dener, u odnosu na Brijanu, nije prestajao da izigrava brižnog porodičnog prijatelja. I dalje se prema njoj odnosio pokroviteljski, potpuno zanemarujući činjenicu da je ona odrasla, da je završila fakultet, da se zaposlila i u svemu postala nezavisna osoba.
Nijednom je nije pogledao kao ženu, niti joj je udelio kompliment na račun njenog izgleda. Kada je prihvatio njenu molbu da se zaposli u „Kulturnom Centru Alister Dener”, u kome je bio direktor, svima je stavio do znanja da je ona ćerka njegovih dugogodišnjih prijatelja koja je, zbog svojih ličnih i profesionalnih kvalifikacija, zasluživala da bude tretirana sa maksimalnim poštovanjem.
Pravo vreme
