Samo dvaput se ljubi

Nebo se naglo smračilo za proteklih desetak minuta, dok se Dženi probijala kroz saobraćajnu gužvu u centru grada prema parkingu, nedaleko od putničkog terminala Oklandske luke. Zaključavši kola, ona krenu niz ulicu sa grozničavom nadom da će se dokopati ulaza zgrade u kojoj je radila pre nego što nebo izruči svu vodu koju je nakupilo. Stajala je na uglu i nestrpljivo cupkala, jer je kompjuterski kontrolisan semafor bio potpuno neosetljiv na prirodne elemente. Ona uputi ljutit pogled prema krupnim kapima kiše koje su padale sve gušće.  -Baš imam sreće – mrmljala je sebi u bradu, gledajući u taman vlažan asfalt…

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se