in

Neostvarena osveta

„Tvoja majka je iz porodice Meldram, Ajvori. To znači da i ti potičeš od Meldramovih. Zapamti to zauvek!“
Reči njene bake odzvanjale su u Ajvorinim ušima dok se približavala dobro poznatom seocetu u južnom Linkolnširu. Osećala je kako je nešto steglo u srcu dok je gledala kraj u kom je provela najlepše dane svog detinjstva.
Ajvori je skrenula s glavnog puta i zaustavila se ispred jedne velike farme oivičene visokim kestenovima. U susret joj je pošao plavokosi mladić u prašnjavom radnom odelu.
– Znači, stigla si – rekao je mladić. Na licu mu se pojavio topli osmeh dobrodošlice.
– Kao što vidiš, jesam – Ajvori je bila umorna od dugog putovanja i neraspoložena, ali pokušala je da se osmehne.
– Zdravo, Robe! Putovala sam duže nego što sam mislila. Ne smem sada da se zadržavam, inače ću zakasniti na sastanak. Hoćeš li biti ljubazan da uzmeš moju putnu tašnu? Sastanak je u tri sata, a posle toga se vraćam na farmu.
Ajvori je uzela putnu tašnu sa zadnjeg sedišta i pružila je Robu Gartu.
Nervozno je pogladila kosu. – Kako izgledam, Robe?
Rob je polako odmerio Ajvorinu vitku figuru. – Izgledaš odlično! – zaključio je Rob.
Ajvori je uzdahnula nestrpljivo. – Nemoj da se šališ, Robe. Kaži mi da li ličim na sposobnu nastavnicu?
– Verovatno – odgovorio je mladić. – Da sam ja imao tako zgodnu nastavnicu dok sam bio u školi, verovatno bi mi učenje išlo malo bolje.


Susan Stevens – Neostvarena osveta

Featured image
Praznik 8

Praznik

Gabrijelov pakao 9

Gabrijelov pakao