Plamteći horizont

Pompeja Ortez je čežnjivo gledala kroz prozor aviona. Srce joj je ubrzano kucalo kada se na vidiku ukazala zgrada aerodroma u Antatagasti. Zlatnoplava kosa uokvirila je svezu lepotu njenog lica. Malo istaknuta brada odavala je čvrstu volju, a svetlucava svetlost njenih ljubičastih očiju, koje su bile uvek najprivlačnije na njenom licu, bila je ogledalo njenog blistavog duha. Fino oblikovana usta odavala su osobu osetljivu i lako ranjivu.Slab potres osetio se u trenutku kada su točkovi aviona dodirnuli pistu. Pompeja čvrsto stisnu usne. Uzalud je posmatrala trudeći se da ugleda Crasijana, znajući da bi to sa ove udaljenosti bila prava sreća…