Aronija, poznata i kao sibirska borovnica, poslednjih godina stekla je ogromnu popularnost zbog svojih neverovatnih lekovitih svojstava. Saznajte u nastavku više…
Ova skromna biljka, poreklom iz Severne Amerike, danas se uspešno gaji i u našim krajevima, a sve više ljudi je naziva „biljkom budućnosti“. Ono što je izdvaja od mnogih drugih voćki jeste to što nema prirodnih neprijatelja i zato se uzgaja potpuno bez pesticida, što je čini jednom od najčistijih i najzdravijih biljaka koje možemo konzumirati. Njen sok važi za jedan od najjačih prirodnih antioksidanasa i antikancerogenih sredstava.
Grm aronije može da poraste i do dva metra, a plodovi se beru u avgustu i septembru. Bobice imaju pomalo opor ukus, ali njihova vrednost se krije u bogatstvu vitamina i minerala koje sadrže. U aroniji nalazimo vitamine A, B kompleks, C, E i P, ali i minerale poput kalcijuma, kalijuma, mangana, gvožđa, joda, fosfora i cinka. Posebno se izdvaja visok sadržaj antocijanina, moćnog antioksidansa koji snažno detoksikuje organizam i pomaže u izbacivanju štetnih materija.
Prema međunarodnim standardima TEAC i ORAC, sok od aronije ima najveću antioksidativnu moć među bobičastim voćem. To znači da redovna konzumacija može značajno doprineti očuvanju zdravlja, jačanju imuniteta i prevenciji mnogih bolesti. Naučna istraživanja pokazala su da svakodnevno ispijanje ovog soka poboljšava cirkulaciju krvi, smanjuje nivo holesterola i triglicerida, obara povišen krvni pritisak i povoljno deluje na rad želuca, creva, jetre i žuči. Osim toga, ublažava glavobolje i migrene, reguliše rad štitne žlezde i pankreasa i deluje antivirusno i antibakterijski.
Posebno je značajno što aronija pomaže u prevenciji i lečenju malignih oboljenja, jer sprečava razvoj kancerogenih ćelija. Studije su pokazale da ima pozitivan efekat i kod neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera, kao i kod degeneracije očne makule, bolesti koja vodi do gubitka vida. Osim toga, usporava proces starenja, pomaže zarastanje rana i čuva kožu od štetnog UV zračenja i pojave bora. Upravo zbog ovih svojstava često se ističe da je aronija „prirodni eliksir mladosti“.
Sok od aronije možete kupiti, ali ga je moguće napraviti i kod kuće. Najčešće se plodovi zamrzavaju, jer tako postaju sočniji, a potom se cede kako bi se dobio pravi matični sok. Postoje i recepti za sirup, gde se bobice kuvaju s vodom, šećerom i limunom, a zatim sipaju u sterilne flaše. Prednost domaće pripreme je što sami birate količinu šećera i dobijate napitak bez konzervansa i veštačkih dodataka. Preporuka je da se sok pije svež i nezaslađen, najbolje ujutru na prazan stomak. Za zdrave osobe dovoljna je jedna rakijska čašica dnevno, dok se onima sa slabijim imunitetom savetuje veća doza – pre svakog obroka.
Iskustva korisnika dodatno potvrđuju lekovitost aronije. Mnogi tvrde da su uz svakodnevnu konzumaciju postali otporniji na prehlade i viruse, da su im se poboljšali krvna slika i cirkulacija, pa čak i da su regulisali telesnu težinu. Zanimljivo je da su severnoamerički Indijanci vekovima koristili aroniju kao hranu i lek – mlevene ili sušene bobice dodavali su jelima, a listove koristili za čaj kojim su lečili rane i stomačne tegobe.
Posebno je važno spomenuti da se aronija intenzivno koristila i nakon katastrofe u Černobilu, kako bi se smanjile posledice izloženosti zračenju. Ova činjenica još jednom potvrđuje njenu moć u zaštiti organizma od toksina i teških metala. Naučnici su dokazali da sok od aronije ubrzava izlučivanje štetnih materija iz tela, što je čini dragocenim saveznikom u vremenu kada smo svakodnevno izloženi zagađenju i nezdravoj ishrani.
Zbog svega ovoga, aronija se preporučuje i deci i odraslima, a bezbedna je i za trudnice. Može se konzumirati tokom cele godine u obliku soka, čaja, džema, marmelade, pa čak i vina ili likera. Njena višestruka primena i lako gajenje čine je izuzetnom biljkom koja zauzima posebno mesto u savremenoj fitoterapiji.
