Pitoma Amazonka

Bilo je neke neobjašnjive nežnosti u pojavi starog Alana Celzija, što je
njegovu ćerku, Tajni, redovno rastuživalo. Brižnost ume da bude mnogo
bolnija od nehaja, jednom je negde pročitala, a u primeru svog oca je
otkrila istinitost te teze. Tako je, umesto da bude radosna zbog pažnje
kojom ju je otac svakodnevno obasipao, Tajra često bivala dovedena do
suza i ganuta do dubine duše nekim njegovim potezima.
A ona nije bila nikakva plačljivica. Sebe je smatrala odvažnom i
neustrašivom modernom devojkom, spremnom da se upusti u poduhvate,
nezamislive njenim vršnjacima. U svim situacijama je demonstrirala
zavidnu odlučnost i zrelost, jedino se pred izboranim licem svoga oca
svodila na osobu kojom upravljaju emocije, dok razum ostaje
neiskorišćen.
Toga jutra, dok je gledala očevo zabrinuto lice, Tajraje svim svojim
čulima predosetila dolazak nevolje. Bilo je mnogo jutara, u kojima je Alan
Čelzi dolazio kod svoje ćerke, sa predlozima, od kojih joj se dizala kosa na
glavi. Ipak, uvek je uspevala da se izbori sa njegovim pokušajima da je
obrazuje, zaposli i navede je da učim nešto sa svojim životom.
Toga jutra je instinktivno osetila da je dosta uzmicala i da će konačno
morati da učini nešto po očevoj volji. Nešto, što je bilo najgore od svega,
što je ikada zahtevao od nje.

Pitoma Amazonka 14

-Zašto si zabrinut, tata? – upitala ga je Tajra oprezno, zadržavajući
dah.
Lice joj je bilo napeto, sa njega je nestalo one neusiljene ljupkosti,
kojom je uspevala da ishod svakog razgovora sa svojim ocem preokrene u sopstvenu korist. Njene krupne, kao noć crne oči, bile su širom otvorene, dok je posmatrala kako Alan pognute glave i sa rukama na leđima, šparta po sobi.
Kao da je tek tada postala svesna očevih godina, Tajra se sa
najdubljim mogućim saosećanjem zagledala u njegovo izborano lice,
upale obraze, proređenu, prosedu kosu i mršavo telo. Tata će idućeg leta
napuniti 70 godina, podsetila je Tajra samu sebe, progutavši vazduh,
nagomilan u grlu. Snaga mu je bila na izmaku, a on je imao toliko obaveza.
Previše, za čoveka njegovih godina.

...

-Zabrinut sam, Tajra… – počeo je Alan tiho, ne prestajući da
uznemireno i besciljno korača svuda po sobi. – Moram da razgovaram sa
tobom, a imam paničan strah od mogućnosti da me pogrešno razumeš.

Pridruži se da bi vidio ostatak.
Uloguj se Pridruži se