-Ne želim da se udam za tog mekušca! – Uzviknula je prkosno Kendi Brendstrom i svoju izjavu propratila mrštenjem, napućenim usnama i udarcem petom o pod. Taj uzvik natera njenog oca Markusa Brendstroma da rukama zatvori oči.
-Ami Liroj nikako ne može da se nazove takvim imenom!
Zavapio je.
-On je potpredsednik Liroj korporacije. I to vrlo uspešan!
Podignutim kažiprstom želeo je da naglasi značaj ove tvrdnje.
-Za taj status zasluge pripadaju Benu, njegovom ocu! Ami se nikada ne bi sam izborio za takvu poziciju. Kad malo bolje razmislim – Kendi zavrte svojom gustom, kovrdžavom kosom -radije bih se udala za Bena, da nije onoliko mator.
-To si namerno rekla! Znam te! – Markus Brendstrom optužujući uperi prstom u svoju ćerku.
-Ali nisi uspela da me iznerviraš. Vidiš, – on popusti malo čvor na kravati – i njega bih, od šezdeset godina radije video kao zeta, nego bilo kog od onih tvojih dugokosih, drogiranih rokera.
-Niko od njih se ne drogira! – Izgledala je ogorčeno na trenutak.
-Samo zaviju poneki džoint – ljupko je dodala, vrteći se kao devojčica sa tek dobijenim lilihipom.
Markus Brendstrom se uhvati za glavu.
-Udaćeš se za Amija i tačka! Neću dozvoliti da ceo tvoj život izgleda kao poslednja dva meseca, od kako si došla sa Harvarda.
Kendi Brendstrom je samo naizgled bila neozbiljna i lakomislena devojka. Sa svoje dvadeset i četiri godine već je imala diplomu magistra ekonomskih nauka, stečenu na jednom od najjačih univerziteta u zemlji. Osim što je prećutno bio prepun poštovanja prema ćerkinom obrazovanju, Markus je bio ubeđen da je to učinila iz čistog inata i otpora prema ustoličenoj muškoj superiornosti koje se gnušala više nego ičeg na svetu.
Još od malih nogu njegova ćerka je bila osetljiva na žensku podređenost i rezervisan status u porodici i društvu. Markus je činio sve što je u njegovoj moći da je učini makar malo ženstvenijom, ali je vrlo brzo izgubio svaku moć upravljanja nad njenom impulsivnom i divljom prirodom. Mogao je samo distancirano da prati kako Kendi, sa neuništivom voljom i nemirnim duhom, gradi svoj sopstveni život, potpuno nezavisno od onoga što joj je on namenio. A to svakako nije bilo besomučno zabavljanje po diskotekama i rok koncertima u čemu je Kendi, trenutno, najviše uživala.
Zato je odlučno rekao – Pored Amija ćeš se smiriti i voditi normalan porodični život.
-Dostojan samo običnih gubitnika! – Nadovezala se Kendi. – Pored njega bih umrla od dosade!
-Bolje i od toga, nego od razuzdanog života! – uzvratio je spremno njen otac.
-Tatice! – zatreptala je Kendi, praveći se naivna.
-Uostalom, zar Ami nije veren sa onom bledunjavom Gvinet Frimen?
-Gvinet je raskinula veridbu i udala se za drugog — razočarano je odmahnuo rukom. Markus je iskreno žalio sina svog najboljeg prijatelja i poslovnog partnera.
