Da joj je pre tri godine neko rekao kuda će je odvesti njena strast prema programima za kompjutere ne bi mu verovala. Tada je imala samo devetnaest godina i bila je veoma povučena. Iznenada njen teča je odlučio da se povuče i prepusti joj svoje carstvo elektronike i industrije kompjutera. U to vreme mnogobrojne kompanije koje su proizvodile kompjutere počele su borbu za prestiž na tržištu. Kasija je s prkosom ušla u tu borbu i za tri godine, koliko je kompanija bila u njenom vlasništvu, išlaje stazama uspeha.
Ali, ona nije pobedila u toj borbi. Stigla je druga na cilj. Ipak, bilo joj je drago što nije pobedila, jer su svi pobednici bili u podređenom položaju prema „Hauard elektroniku” dok je ona… S ponosom je podigla glavu i krenula prema svojoj kancelariji. Ipak, bilo joj je sve teže da se bori sa konkurentima na tržištu. Zadovoljno se osmehnula.
Svi njeni problemi uskoro će biti rešeni. Pogledala je na ruku na kojoj je sijao zlatan verenički prsten. Još samo mesec dana i „Kasijatronik” če biti pod pokroviteljstvom svemoćnog preduzeća Piterovog oca. Kao Piterova supruga ona će i dalje imati odrešene ruke u pogledu vođenja preduzeća. Osmehnula se pri samoj pomisli na to. Više neće morati da se takmiči sa Džoelom Hauardom.
Znala je da niko ne može da shvati odbojnost i antipatiju koju je osećala prema „Hauard elektroniku” i njegovom vlasniku Džoelu Hauardu. Pokroviteljstvo Džoelove kompanije bilo je oličenje svega onoga o čemu su manja preduzećakao što jebio „Kasijatronik” maštala. Zato su sva manja preduzeća oberučke prihvatala pokroviteljstvo jedne takve kompanije, jer je to značilo sigurnu budućnost za većinu njih. Jedino je njeno preduzeće stajalo po strani i pokušavalo da se odupre konkurenciji.
Dobro je znala da sve usluge u životu moraju da se plate. Tu lekciju je odavno naučila, još u detinjstvu dok je posmatrala nekada najuspešnije preduzeće u Londonu koje je pripadalo njenom ocu. Ali preko noći sve se izmenilo i preduzeće je palo pod stečaj. I sada se sećala izraza lica svoga oca dok je bespomoćno stajao i gledao kako se ruši ceo njegov svet.
Kasija nikada nije saznala da li se njen otac oženio njenom majkom samo zbog preduzeća. Njen otac oženio se s jednom od svojih studentkinja, kćerkom najbogatijeg čoveka u Londonu. Napnslio je karijeru univerzitetskog profcsora i preuzeo tastovo preduzeće koje je već bilo u dugovima.
Činilo se ipak da će sve biti u najboljem redu, ali kada je Kasija napunila deset godina preduzeće je ipak palo pod stečaj. Sećala se njihove porodične kuće i skupocenih stvari koje su morali da prodaju u bescenje. Majka joj je dobila nervni sloin, a otac je ponovo počeo da predaje. Ali, ovog puta ne kao ugledni profesor na fakultetu već u jednoj od mnogobrojnih srednjih škola koju je i Kasija pohađala.
Mnogo kasnije shvatilaje daje njenog oca uništilo baš to što su mu nekada najbolji prijatelji okrenuh leđa, jer nije imao ništa da im pruži zauzvrat.
Majka joj je polako venula, sve dok jednog dana nije umrla od tuge i razočaranja. Kasija je tada imala samo trinaest godina. Ostala je sama s ocem i pored njega je naučila daje život gorka stvar. U školi je bila najbolji đak. Uvek ozbiljna, vredna i marljiva. Ali, Kasija je patila i u školi. Njeni školski drugovi su je uvek podsmešljivo gledali i rugah joj se zbog njene duge ravne kose, bledog lica i upalih obraza. Nosila je zatamnjene naočare kao da je želela da prikrije sve ono što je pisalo u njenim krupnim bademastim očima oivičenim dugim trepavicama. Dok su se njene drugarice oblačile po poslednjoj modi, želeći da što više otkriju svoje obline, Kasija je nosila široke, dugačke neformaste haljine koje su visile na njoj.
