- Beti, molim te dođi u moju kancelariju i donesi da popijemo kafu -rekao je Haton u jednom dahu.
Čim je čula njegov glas u interfonu i zahtev da u to doba dana zajedno popiju kafu, Beti Smit je znala da su problemi i nevolje na vidiku.
Ta još uvek lepa i veoma elegantna žena je više od trideset godina bila lična sekretarica Džordža Hatona, direktora i vlasnika velike ugledne bolnice. Tokom tih godina njih dvoje su postali dobri prijatelji, a gotovo svi ljudi u bolnici bili su uvereni da među njima ima nečeg drugog osim prijateljstva.
Za trideset godina druženja i zajedničkog rada, Beti i Džordž su prevalili dugačak put, a klinika Haton je od male ambulante postala velika ugledna bolnica. Tokom tog perioda pored poslovnih uspeha koji su se nizali jedsan za drugim, njih dvoje su rešavali i privatne brodolome kojih je bilo mnogo.
Kada je počela da radi za njega, Beti je bila mlada, tek udata žena koja je maštala da nekoliko godina radi i zarađuje, dok njen suprugu, mladi advokat, ne stekne ime i bogatu klijentelu, a kasnije kada se malo skuće ostavi posao i neguje decu.
No, planovi joj se nisu ispunili. Džon je postao uspešan advokat, ali je bio krhkog zdravlja, često bolešljiv i trebala mu je Džordžova pomoć. Tako su i njih dvojica postali prijatelji, a to je vremenom preraslo u svakodnevno druženje.
Ponekad su odlazili na pecanje ili utakmice, a obično petkom uveče uživali u večerama koje je za njih pripremala Beti. Ti kako su ih u šali nazivali samo njihovi mali praznici, završavali su se obično dugim razgovorima do kasno u noć. Razgovarali su o svemu i između njih troje nije bilo tajni.
Barbara Haton nije podnosila Beti, a još manje njenog supruga. Grozila se bolesti, bolnice i svih medicinskih tema. Ona je imala svoj krug prijateljica, izveštačenih malograđanki sa kojima je odlazila u kupovinu, na tenis ili ručak u neki ženski klub.
Uživala je u prijemima, večerama u luksuznim restoranima i zabavama koje je dva puta godišnje priređivala u svojoj kući.
Barbara i Džordž su od prvog dana braka bih dva različita sveta, a vremenom ta se razlika još više produbljivala. Bili su najsrećniji kada su daleko jedno od drugog.
Posledice strasnog susreta
