Saša Popović je prošlog četvrtka sahranjen na Novom Bežanijskom groblju, a sada je njegov prvi menadžer Boško Poluga Boro govorio za medije.
Na isti dan kada je njegov prijatelj Saša sahranjen, Boro je obilježavao drugi rođendan budući da mu je na taj dan prije 24 godine izvršena transplantacija bubrega.
Boro je otkrio detalje odnosa, kumstva i saradnje s Popovićem, ali i Lepom Brenom.
– Saša je taj koji je mene pronašao. Tada sam imao poznatu agenciju za estradno-muzičku delatnost “Lira”. Pozvao me da dođem u Smederevsku Palanku na njegov nastup. Tamo smo se jako dobro upoznali, dogovorili o daljoj saradnji.
– Poslije smo vježbali repertoar i pripremali se. Često sam išao kod njega u Novi Sad. Mijenjao je određene članove benda, prvog basistu Đorđa zamijenio je pokojnim Maksom. Pripremali smo repertoar, malo inostrani, malo domaći. Prvi veliki nastup je bio u Zrenjaninu, a onda u hotelu “Park” u Novom Sadu, gdje smo pravili različite šou-programe. Poslije smo sve države posjetili. Tačno 1981. godine smo zamijenili pjevačicu Spasu Mečanin. Angažovali smo Lepu Brenu, koja je došla na prvu audiciju u hotelu “Galeb” u Brčkom – prisetio se Boro, pa nastavio.
– Saša me je jednog dana u pet sati poslije podne pozvao da sa suprugom idem do Brčkog da ispratimo audiciju. Tada smo Brenu prvi put videli. Bila je malo krupnija, ali se video potencijal. Zajedno samo odlučili da je uzmemo, što je bio pun pogodak. Saša je imao nos i pamtim ga da je bio jako dobar čovek, osetljiv prema svima. Potom smo išli u Frankfurt, gdje je bio sajam instrumenata.
Tu smo uzeli najbolji razglas i poslije otišli u grad gde se proizvode muzički instrumenti da bi Njemci potom poslali svoje inženjere koji su napravili zvuk za to vreme nezamisliv.
Sašin menadžer je otkrio kako je izgledao njihov posljednji razgovor i to da je kreativni direktor Granda bio optimističan do zadnjeg trenutka.
– Bilo je dosta problema. Recimo, Brena je, prvi put kad je kupila auto, imala udes, pa smo išli da je spasavamo. Takođe, kada je imala mnogo nastupa u Domu sindikata, pa joj je puko glas, vodili smo je u Sarajevo da joj izlečimo glas kod čuvene gospođe Marice, isceliteljke.
– Ostali smo u familijarnim odnosima. Na sahranu sam došao sa Zoranom Radanovim, on je svirao gitaru u Slatkom grehu. Ostala mi je zadnja uspomena od Saše u vidu poruke za Novu godinu. Napisao sam mu: “Dragi moj kumiću, želim ti srećnu Novu godinu i puno zdravlja!” On mi je odgovorio: “Hvala ti, dragi moj Boro, pobedićemo!” Nadao se da će tako biti. To je bilo sve – zaključio je on, prenosi Blic.
