Fiona Vord je bila nervozna, a to se videlo po zgrčenim prstima kojima je čvrsto držala tašnu, bledom licu i stegnutim usnama. Imala je dvadeset i tri godine, ali je izgledala mnogo mlađe i mnogi bi pomislili da je škola još uvek njen najveći problem.
Oči su joj bile tužne, a na ruci je imala burmu.
Čekanje je postalo nepodnošljivo. Koliko je samo toga zavisilo od ovog razgovora!
Bilo je u pitanju Džonatanovo zdravlje, njen mir, egzistencija, sve! A, trebalo je da se sretne sa čovekom iza onih vrata, čovekom koji je trebalo da odluči da lije pogodna za posao ili ne.
Lekar je rekao da će se njen sin Džonatan oporaviti od dugog i jakog kašlja, ako promeni klimu i ako barem godinu dana provede na čistom i blagom vazduhu. Prema tome, ako bi bila primljena, radila bi na Novom Zelandu, u malom mestu uz samu morsku obalu.
Already a member? Log in here
