Protiv sebe, protiv svih

Sudija Rejnolds, preko svojih naočara, prelete pogledom dostavljenu mu presudu. Odmah je vratio papir predsedavajućem grupe porotnika, formalno mu postavljajući pitanje:

Da li ste doneli presudu?

Jesmo, časni sudijo. Po jednoglasnom uverenju proglašavamo da optuženi NIJE KRIV za prestupe koji su navedeni u tužbi.

Gospodine Smit, od ovog trenutka ste slobodni – proglasi sudija Rejnolds.
Udarac čekićem o drveno postolje na stolu poklopi se sa mnogim uzvicima odobravanja i podrške. Tesa Dejvis, branilac optuženog Smita, sa olakšanjem zagrli svoju pomoćnicu i prijateljicu Keti Lemon. Bila je to još jedna od mnogobrojnih parnica koje su njih dve rešile u korist svojih klijenata. Zadovoljno su skupljale sa stola dokumenta čekajući da Smit podeli radost sa porodicom i prijateljima. Kada im se konačno obratio, njegove oči su odavale bezimenu zahvalnost i poštovanje.

Gospođice Dejvis, nemam dovoljno reci kojima bili izrazio svoju sreću zbog ove odluke. Do kraja nisam verovao u ovakav ishod. On je povoljan najviše zbog vas i gospođice Lemon. Hvala vam!

Srećno, gospodine Smit. – dve devojke se rukovaše sa svojim, sada već bivšim klijentom i krenuše iz sudnice komentarišući poslednje detalje tog, upravo okončanog, slučaja. Dok su promicale širokim mermemim hodnikom suda bilo je pravo zadovoljstvo gledati u te dve privlačne i interesantne devojke koje su, i pored svoje mladosti, bile već uspešni advokati. Tesa Dejvis je imala 29 godina, a poslednjih pet je uspešno vodila sporove pri firmi “Bredford i sin”. Sa kosom boje meda, bademastih očiju, u poslovnom teget kostimu dopunjenom ženskom akt-tašnom i visokim potpeticama izgledala je izuzetno lepo, ali previše strogo i ozbiljno. Ta slika nije bila pravi odraz njene prirode koja je bila nežna i ranjiva, ali je Tesa svesno održavala takav imidž koji joj je bio potreban za istupanje pred svedocima i porotom, a posebno za duele sa nemilosrdnim tužiocima.
Svako ko nije bio blizak sa njom mogao je pomisliti, na osnovu slike koju je odavala u javnosti, daje previše uzdržana i nedruštvena. U osnovi toga je bio oprez i nepoverenje koju je osećala prema ljudima, od čega je bio izuzet samo mali broj proverenih prijatelja. Jedna od njih je bila njena pomoćnica Keti Lemon, prelepa meleskinja sa afro-frizurom koju je bezuspešno krotila šnalama i gumicama za kosu. Iako je bila vršnjakinja sa Tesom još uvek nije imala dovoljno smelosti da se uhvati u koštac sa advokaturom. Kada joj je Mičel Bredford ponudio mesto pripravnika u firmi svog oca prihvatila je željna rada i sticanja iskustva. To što se povezala sa Tesom, koja je bila već afirmisani advokat, smatrala je posebnom naklonošću sudbine. Prepuna divljenja posmatrala je svoju prijateljicu dok je, jedan za drugim, dobijala gotovo sve poverene joj sporove. Kada je trebalo odbraniti nedužnog i isterati pravdu niko nije bio uporniji od Teše. Podredila je život profesiji, žrtvujući se bez imalo žaljenja. Svaka vrsta društvene zabave bila joj je strana i slobodno vreme je provodila najčešće u kući u prelistavanju stručne literature. Keti je bila potpuno drugačiji tip od svoje odmerene prijateljice. Uvek vesela i spremna za dobar provod činila je neku vrstu ravnoteže u njihovom poslovno-prijateljskom odnosu.

...
Pridruži se da bi vidio ostatak.
Uloguj se Pridruži se