Aleksandar je bio radoznao, pitao se zašto je uvek branila svoju beskorisnu sestru.
– Stalno te povređuje, Kim. Zar nije vreme da je izbrišeš iz života, kao što je to vaš otac učinio?
Zatečeno ga je gledala, stisnutih pesnica. Njegova arogancija ostavila ju je bez teksta.
Dakle, on mojoj sestri savetuje da se distancira od mene?, uzbuđeno je pomilila Olivija. Pritom, Kim je jedina osoba, kojoj je stalo do nje! Olivija je bila besna kao ris.
– Ona je moja sestra! Za razliku od tebe, ja svoju porodicu neću izdati samo zato što nije savršena!
Borila se protiv izliva besa. To je sa ocem doživela stotinu puta.
Dugi govori starog gospodina razarali su joj nerve. Jedino joj je Kim davala snagu da se pobuni.
Ipak, izostao je očekivani odgovor. Aleksandar se nasmejao.
Očigledno se veoma dobro kontrolisao.
– Bespotrebno sam te provocirao – zvučalo je gotovo kao izvinjenje.
Njegova samokontrola išla joj je na živce. Zapravo, volela bi da ga vidi kako eksplodira. To bi potvrdilo njen utisak o njemu.
Krajičkom oka gledala je srebrni „roleks“, koji je svetlucao na njegovoj potamnelog ruci. Od oca je nasledio severnjački izgled, a od majke italijansku krv. Možda ju je upravo ta egzotična
mesavina razbesnela.
Od Kiminog iznenadnog odlaska prošlo je tek dva sata, ali Liv se činilo da je protekla večnost. Ukočeno je stajala u njegovom zagrljaju i… bolela su je ramena, jer ju je stisnuo. Osetila je Aleksandrovu toplu ruku na svom boku. Želela je da se otrgne, a ipak… i nije.
Njene grudi kao da su otežale, a ispod pupka osetila je čežnju. Olivija je zatvorila oči. Prokletstvo, pa to je muž moje sestre! Pomislila je na sreću na Kiminom licu kad je objavljena veridba, na oduševljeni prizvuk u njenom glasu kad je govorila o Aleksandru i to je smirilo njeno uzbuđenje.
Pogledala je u stranu i poželela da ga zamoli da je pusti.
Međutim, pogledi su im se sreli. Olivija se osećala uhvaćenom. – Opusti se, Kim! Ovo bi trebalo da bude najlepši dan u tvom životu.
