Randevu sa sudbinom

Ovo je sigurno jedan od najhladnijih dana u Melburnu u toku ćele zime, pomislila je Stejsi, dok se letimično ogledala u izlogu male drogerije. Nije pridavala previše značaja svom izgledu, mada je bila svesna svog vitkog stasa, lepih crta lica i guste, kovrdžave kose.
Posao koji je trebalo da obavi, nije baš bio prijatan, pa je neodlučno zastala, našavši se u prizemlju višespratne poslovne zgrade.
Kancelarije „Kompanije Leandros” su bile na petnaestom spratu i Stejsi je nervozno pozvala lift. Ponosno uzdignute glave i sa plamenim sjajem u očima, bila je više nego spremna za prepirku.
Dok je prilazila portiru, primetila je njegov ispitivački pogled i mimo je rekla.

-Želela bih da razgovaram sa Polom Leandrosom.

-Gospodin Leandros je na sastanku. Za koliko sati je zakazan vaš razgovor?

-Nije uopšte zakazan – odgovorila je Stejsi. – Ipak. sigurna sam da će me primiti. – Polako se nasmešila i dodala. – Ja sam gospođica Kolins.
Portir je za trenutak oklevao. – Pozvaću sekretaricu gospodina Leandrosa da čujem kada se očekuje kraj sastanka.

Trenutak kasnije Stejsi se našla u raskošnoj sobi iz koje se pružao divan pogled na reku. Nastojala je da se opusti, listajući časopise koji su joj ponuđeni.
Prošao je gotovo čitav čas dok joj nisu javili da će je primiti prva ličnost Kompanije.
Iako joj je Bet, neprestano govorila o njemu, Stejsi je bila iznenađena njegovim izgledom. Odmah je primetila njegovu snažnu figuru, i oči, crne kao ebanovina. No, njegovo lice joj je najviše skrenulo pažnju. Davno nije videla tako surov izraz i oštre crte. Zaista je delovao zastrašujuće, primetila je.