Nakon kratke vožnje kroz puste, cinike ulice, doktor Andreas Groš je zaustavio automobil nedaleko od porkinga, koji je pripadao Kliničkom centru .Linkc Mecelder’. Namemo je odabrao da se parkira na neosvetljenom delu ulice, s obzirom da je žcleo da provede joi nekoliko intimnih minuta sa svojom suprugom, doktorkom Valeri Groš. Bio je zadovoljan otkrićem da u kliničkom okruženju vlada mir. kao i da su okolne ulice puste, bez prolaznika. Mogao je neometano da kaže svojoj supruzi sve što je želeo. sve što nije stigao da učini tokom romantične večere u njihovom omiljenom restoranu, u kojem su proslavljali svoju prvu godišnjicu braka.
Isključio je motor i sasvim se okrenuo ka Valeri. Ona mu se odmah osmehnula i uzvratila mu pogled prepun topline i supružničke naklo nosti.
Izgledala je predivno. Andreasu se činilo lepše nego ikada. Plave oči su joj ncbično sijale, njene pune rumene usne su provocirale na poljupce. Gusta, plava i blago uvijena kosa joj je raskošno padala po koketnim ramenima, dok su najduži pramenovi provokativno milovali njen razotkriveni, strmoglavi dekolte. Tesna majica od svetlucavog materijala otkrivala je svu zanosnu lepotu njenih bujnih grudi, sa odlikama savršene simetrije, uobličenosti i čvrstine. Kroj uzane suknje dozvoljavao je da se nazru njeni ženstveni bokovi i jedre, glatke butine. Sa svojih trideset pet godina. Valeri Groš je bila u zenitu lepote. bila je vanserijski lepa i poželjna žena. koja je privlačila muške poglede gde god bi se pojavila.
Andreas Groš, po svojim fizičkim karakteristikama, nije posedovao atraktivnost svoje supruge. Njegova lepota je bila ležerna, opuštena. Pravilne crte njegovog lica je skrivala kratka brada, kao i poluduga, razbarušena crna kosa. Bio je vitak, srednje visine, i već je prešao četrdesetu godinu životu. Oblačio se nehajno, sportski, jedva mareći za onim šta ima na sebi. Nesvesno je gajio imidž intelektualca koji, obuzet duhovnošću, ne stiže da se posveti svojoj telesnosti.
