Trombofilija predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji se odnosi na skup urođenih ili stečenih poremećaja koagulacije krvi, što može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka, a samim tim i do ozbiljnih komplikacija poput tromboze, plućne embolije, moždanog i srčanog udara. Doktorka Tijana Relić, specijalista mikrobiologije i parazitologije iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, objašnjava da je trombofilija izuzetno važan medicinski problem, koji je direktno povezan sa mogućnošću stvaranja krvnih ugrušaka u krvotoku, što može izazvati niz ozbiljnih i po život opasnih stanja.
Kao što doktorka Relić ističe, tromboza može uzrokovati brojne ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući srčani i moždani udar, plućnu emboliju, duboku vensku trombozu i druge potencijalno fatalne probleme. Zbog toga je veoma važno da lekari opšte prakse, bazirajući se na temeljnoj analizi anamneze pacijenta i proceni svih faktora rizika, prepoznaju mogućnost postojanja trombofilije i na vreme upute pacijente na neophodne analize koje mogu pomoći u ranom otkrivanju ovog stanja. Redovno praćenje i pravovremene analize mogu značajno smanjiti rizik od razvoja teških komplikacija.
Analiza trombofilije je relativno jednostavna i obavlja se iz uzorka krvi, pri čemu se koristi PCR tehnologija u realnom vremenu. Ova tehnologija omogućava precizno i brzo otkrivanje genetskih mutacija koje mogu negativno uticati na koagulaciju krvi. Dr Relić napominje da je ova procedura veoma efikasna i da pruža mogućnost za ranu dijagnozu, čime se omogućava pravovremeno delovanje i smanjenje rizika od razvoja ozbiljnih zdravstvenih problema.
Postoje dve osnovne vrste trombofilije: urođena i stečena. Urođena trombofilija se nasleđuje kroz mutacije gena koji su odgovorni za proces zgrušavanja krvi. Zanimljivo je da urođena trombofilija često može proći potpuno neprimetno, bez izraženih simptoma. Međutim, kada se kombinuje sa drugim faktorima rizika, mogu se razviti ozbiljna patološka stanja, uključujući trombozu, koja može imati fatalne posledice. Stečena trombofilija, sa druge strane, razvija se kao rezultat drugih faktora, kao što su hormonske promene, dugotrajni posteljni odmor, ili upotreba određenih lekova.
Formiranje krvnih ugrušaka može izazvati različite vrste ozbiljnih zdravstvenih problema, a potencijalna opasnost zavisi od tačne lokalizacije krvnog ugruška. Na primer, ako ugrušak blokira krvne sudove u srcu, može izazvati srčani udar, dok ugrušak u mozgu može izazvati moždani udar. Dodatno, ako ugrušak dospe u pluća, može izazvati plućnu emboliju, što predstavlja direktnu opasnost za život. Zbog toga je od izuzetne važnosti redovno pratiti krvnu sliku i obavljati godišnje kontrole, koje mogu ukazati na poremećaje u procesu koagulacije krvi.
Drugi ključni faktor koji utiče na razvoj tromboze je trudnoća. Hormonske promene koje se javljaju tokom trudnoće mogu izazvati promene u procesu zgrušavanja krvi, čime se povećava rizik od razvoja tromboze. Dr Relić napominje da su u ovom periodu redovne ginekološke kontrole ključne, jer lekar može pratiti anamnezu pacijentkinje, analizirati sve faktore rizika i odlučiti o potrebi sprovođenja dodatnih analiza ili terapija.
Trombofilija, iako ozbiljna, može se držati pod kontrolom, posebno ako postoji genetska predispozicija. Za osobe koje pate od ovog stanja, važno je voditi računa o faktorima rizika koji mogu doprineti njegovom razvoju. To uključuje dugotrajan posteljni odmor nakon operacija, sedeći način života, dugotrajna putovanja, posebno avionom, i trauma koje mogu izazvati poremećaje u cirkulaciji. Jedan od najvažnijih saveta koji doktorka Relić daje je redovno kretanje i pravljenje pauza tokom dugotrajnog sedenja ili rada, jer upravo fizička aktivnost i povremene pauze smanjuju rizik od formiranja krvnih ugrušaka i poboljšavaju cirkulaciju. Na ovaj način, sprečavanje tromboze postaje moguće i efikasno, dok pravovremeno delovanje i odgovorna briga o zdravlju mogu značajno smanjiti šanse za ozbiljne komplikacije.
