Jutarnji zraci sunca probijali su se kroz prozor. Rahela Kejn zagledala se u nebo na kome nije bilo ni oblačka, a onda se okrete naglo prema svom sinu, uze ga u naručje i, potiskujući suze, poče da mu govori nežno.
-Budi dobar, sine, dok se mama ne vrati. Moraš da slušaš tetku Džejn šaputala mu je, gledajući njegove lepe crne oči i gustu, kovrdžavu kosu.
-Nadam se da će sve ispasti kako treba. Zaslužila si malo sreće, Rahela se trže na glas njene rođake Džejn.
Džejn je znala koliko Rahela strepi od ovog puta i od susreta s ocem svog deteta, zato je pokušavala da je smiri rečima i da je ohrabri.
Put od Čikaga do Las Vegasa, koji je bio pred njom, bio je pun neizvesnosti i izazivao je nervozu u Rafael! Sve je zavisilo od toga kako će Morgan prihvatiti novost da ima sina. Nikad ga nije obavestila o tome. Sačuvala je to kao svoju tajnu, delimično zbog toga što je bol koju je Morgan stvorio u njenoj duši bila još uvek prisutna i žestoka, a delimično zbog toga što je strah koji je osećala prema tom čoveku postao još veći od kako više nije bila s njim. A šta je bio rezultat svih njenih muka? Morgan je ostao netaknut ,jedine žrtve biti sa ona i Nikolas, njen sin.
Neko vreme činilo joj se da će sve ispasti dobro. Nije bilo nekih većih problema. A onda je njena majka umrla iznenada, i ostavila za sobom gomilu neplaćenih računa za lekove i ležanje koje je bilo dugotrajno.
