Drhtavim prstima Erin Džekson je stegla novine i još jednom pažljivo pogledala sopstveni lik koji joj se osmehivao sa fotografije. Pitala se kako joj je samo pošlo za rukom da se tako široko osmehuje. Oči su joj veselo sijale na fotografiji. Bio je to lik srećne devojke koja se nalazila pred udajom. Krupna slova ispod slike govorila su o kćerki bogatog teksaškog rančera koja je uzalud čekala svog verenika ispred oltara.
Novine su od toga napravile čitavu senzaciju, pomislila je suvo. Svako ko je pročitao taj članak mogao je da pretpostavi da Erin Džekson tuguje slomljenog srca jer ju je njen verenik Rodni Hjuston ostavio na dan venčanja.
Dok je iznova čitala članak imala je utisak da se to dogodilo nekom drugom, a ne njoj. Sada, posle svega osećala je neko olakšanje. Bilo je to najprijatnije osećanje koje se javilo u njoj u proteklih nekoliko meseci.
Setila se koliko je bila napeta i uzbuđena tokom svih onih dana koji su prethodili venčanju. 1 njena i Rodnijeva porodica su insistirale da se venčanje što pre obavi. Kada je Erin pristala da se uda za njega počele su pripreme za veličanstvenu svadbu. Više nije bilo načina da se čitav taj događaj zaustavi. Poznati plejboj, naslednik bogatog teksaškog naftnog magnata trebao je da oženi kćerku kralja rančera. Novinski članci su najavljivali njihovo venčanje kao centralni događaj sezone.
Počeli su blistavi prijemi i zabave, stizali su pokloni i čestitke od ljudi koje nije ni poznavala. Ponekad bi kroz prepunu salu gostiju uhvatila. Rodnijev očajnički pogled. Bila je sigurna da je isti takav izraz bio i u njenim očima.
Mnogo puta je malo nedostajalo da odloži venčanje jer je osećala da nije bila spremna za sve to. Imala je samo dvadeset i četiri godine, a njen otac ju je gurao u brak sa čovekom koga nije volela onako kako treba da voli čoveka za koga će se udati.
Rodni joj je bio drag i poznavala ga je gotovo čitavog života, ali to jednostavno nije bilo dovoljno. Počela je da izlazi sa njim zato što je to njen otac želeo, i verila se sa njim samo zato što je to njen otac želeo. Ni jednog trenutka nije imala hrabrosti da uradi ono što je ona želela.
Slova su odjednom počela da igraju pred njenim očima i Erin zgužva novine. Spustila je gomilu papira na poslužavnik pored doručka koji nije ni dotakla. Duboko je uzdahnula, polako ustala i izašla na terasu.
Čitav travnjak iza kuće bio je prekriven ogromnim belim šatorom. Taj šator postavila je agencija za organizovanje venčanja koju je njen otac iznajmio. U misli su joj se ponovo vratila sećanja na dan venčanja.
Oblačila se dugo, kao da se nadala da će se nešto u poslednjem trenutku desiti zbog čega se neće udati. Već tada je znala da ne može da se uda za Rodnija, ali nije imala snage da to glasno kaže.
Prelepa venčanica od poznatog kreatora bila je poput paučine lagana, ali je njoj neverovatno smetala. Smetalo joj je i prisustvo tetke čija se nervoza povećavala kako je vreme prolazilo, a Rodni se nije pojavljivao.
Erin je, za razliku od svoje tetke, reagovala potpuno drugačije. Kada je shvatila da Rodni kasni, u njoj se pojavio zračak nade. Kada je prošao čitav sat, a on se nije pojavio, odlučila je da odloži venčanje čak i ako se pojavi.
Više joj nije bilo važno kako će ljudi, na prvom mestu njen otac, reagovati na tu njenu odluku. Do tog trenutka glasovi okupljenih gostiju doprli su do nje i ličili su joj na strahovitu galamu.
Prošla su čitava dva sata dok se Rodni nije konačno javio. Erin se nadala da njena tetka nije videla olakšanje na njenom licu kada joj je saopštila da je Rodni u bolnici jer je imao saobraćajnu nesreću.
Neumorni osvajač
